таркибида углевод
лар, деярли булмайди; Факат сут ва сут махсулотларида
углеводлар сут канди куринишида 3 дан 5 фоизгача учрайди. куритилган шакар
солиб
ишланган,
куюлтирилган
сут
бундан
мустаснодир,
чунки
бу
махсулотларда углеводлар микдори 50— 60 фоизгача булади. Углеводларнинг
умумий микдори мева ва резавор ме-валарда 8— 20 фоизни, сабзавотларда 2—
10 фоизни ташкил этади. Дон, ёрма ва нон махсулотлари углеводларга бойдир.
Масалан, доннинг таркибида углеводлар микдори 52— 84 фоиз, нонда эса 40—
70 фоизни ташкил килади. Картошка таркибида хам углеводлар крахмал
куринишида учраб, унинг микдори 18— 25 фоизни ташкил этади. Озик-овкат
саноатида ишлаб чикарилиб, магазинларда сотиладиган крахмал, шакар, канд
махсулотлари деярли 100 фоиз углеводдан ташкил топгандир.
Углеводлар углерод, кислород ва водород атомларидан ташкил топган
булиб, улар таркибидаги водород ва кислороднинг узаро нисбати худди сув
молекуласиникига ухшаш, яъни 2:1 булади.
Озик-овкат махсулотлари таркибида учрайдиган углеводлар тузилиши ва
хусусиятларига кура иккита гурухга булинади. Биринчи гурухга оддий
углеводлар, яъни моносахаридлар, иккинчи гурухга эса мураккаб углеводлар,
яъни полисахаридлар киради. Полисахаридлар уз навбатида иккита кичик
группани ташкил килади. Булар унча катта молекуляр массага эга булмаган
олигосахаридлар ва куп сонли моносахаридлардан ташкил топган хакикий
107
E n ia p . ёглар юкори калориялиги ва биологик фаоллиги учун озик-
овкатнинг зарур таркибий кисми хисобланади. Организмда ёг ёнганда
(оксидланганда) 37,7 кЖ (9,3 ккал) иссиклик ажралади, яъни 1 г углерод
ёнганидагига нисбатан тахминан икки баравар купрок иссиклик чикади. Бундан
ташкари ёг истеъмол килиши натижасида организм энг зарур ёгда эрувчи А, Д,
ва Б витаминларини хам ёглар хисобига олади. Шуни хам айтиш керакки,
ёгнинг киши саломатлиги учун туйинмаган ёг кислоталари манбаи сифатидаги
ахамияти айниккса мухим. ёглар организмда оксиллар ва углеводлар билан бир
каторда хужайраларнинг асосий компонентларидан бири хисобланади.
Одамларнинг кундалик сарф килган энергия мивдорига караб ёгларнинг
киши бошига бир кунда истеъмол килинадиган уртача нормаси 80— 100 г деб
кабул килинган.
Ёглар нимадан олинишига ккараб усимлик мойлари ва хайвон ёгларига
булинади. Мойлар усимликларнинг деярли хамма кисмида учрайди. Одатда,
усимликларнинг мева ва уругларидан мой ажратиб олинади. хар хил
усимликлар учун таркибидаги мой микдори хар хил булади. Масалан, чигитда
16— 29, кунгабокар уругида 33— 57, зикирда 37— 50, ёнгокда 60— 74, сояда
14— 25, эрёнгокда эса 40— 61 фоиз мивдорида мой булади. Ш унингучун хам бу
усимликлар мой берадиган усимликлар деб юритилади. хайвонлар ёгларига эса
эритилган мол, куй, чучка ёглари, уй паррандалари ёги (товук, коз, урдак
курка), илик ёги, денгиз сут эмизувчи хайвонлари ва балик ёглари киради.
О ксиллар. Оксиллар тирик организмларнинг хаётида мухим рол уйнаб,
мускул, асаб, кон мия тукималарининг асосий таркибий кисмини ташкил этади.
Оксиллар бошка органик моддалардан таркибида азот борлиги билан ажралиб
туради. Оксиллар таркибида азот микдори доимий булиб, урта хисобда 16
фоизни ташкил этади.
Организмда оксил этишмай колса, кон оксил булиши камаяди, ривожланиш
секинлашади, тирик организмнинг химоя килиш кобилияти хам сустлашади,
асаб системаси, жигар ва бошка аъзоларнинг фаолияти бузилади. Бундан
ташкари
оксиллар
организмда
керакли
ферментлар,
витаминлар
ва
гармонларнинг хосил булишида иштирок этади, углеводлар ва ёгларда энергия
берувчи модда вазифасини бажаради. Организмда 1 г оксил оксидланганда 4,0
ккал ёки 16,7 кЖ энергия ажралиб чикади. Овкатланишнинг физиологик
нормасига кура ратсиондаги умумий калориянинг 14 фоизи оксиллар хисобига
тугри келиши керак. Оксилга булган суткалик эхтиёж одамнинг ёши, жинси ва
мехнат фаолиятига караб 80— 100 граммни ташкил этади.
Оксиллар хайвон ва усимлик махсулотлари таркибида учрайди. Масалан,
оксилларнинг микдори гуштда 14— 20, баликда 13— 18, пишлокда 18— 25,
108
п о л и с а х а р и д л а р н и у з и ч и га о л ад и .
сутда 3— 4, бугдой унидан тайёрланган нонда 6— 10, сабзавотларда 0,5— 6,5,
меваларда 0,2— 1,5, картошкада 1,5— 2,0, тухумда 12— 13 фоизни ташкил этади.
Оксиллар юкори молекулали коллоид бирикма булиб,
Do'stlaringiz bilan baham: |