Умурзоқов, А. Тошбоев



Download 0,6 Mb.
bet45/125
Sana02.06.2022
Hajmi0,6 Mb.
#630357
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   125
Bog'liq
Фермер хужалиги буйича-unlocked

ИЛДИЗ ҚУРТИ – 160 турдан кўпроқ ўсимликларни, жумладан, маккажўхори, ғўза, илдиз мевали ва кузги ғалла экинларини кучли зарарлайди. Илдиз қурти республикада кенг тарқалган. Илдиз қурти капалагининг қанотлари ёзилганда, 4 смгача етади. Олдинги қанотлари қўнғир ёки сарғиш рангда товланиб туради. Олдинги қанотининг қорамтир юраксимон доғи бор, кейинги қанотлари оқ. Тухуми гумбазсимон, оқиш, сирти қовурғачали, ривожланган сари қорая боради. Қуртнинг узунлиги 5 см гача етади. Экилган чигитни ёки энди униб чиқаётган ғўза илдизини шикастлаб, ниҳолларни сийраклаштириб юборади. Илдиз қуртини аниқлаш учун, эрталаб далалар кўздан кечирилса, янги йиқилган ёки сўлиган кўчатларнинг тагини 5-10 см қазилса, рангсиз ёки ер ости рангига ўхшаган кичкина, бир- икки ёшли ёки кулранг уч-беш ёшли қуртларни кўриш мумкин. Илдиз қуртининг бошқа
қуртлардан фарқи шуки, уни қўлга олиш билан дарров кулча кўринишида ўралиб олади. Илдиз қурти бир йилда уч марта авлод беради. Пахтачиликда, асосан, биринчи авлоди ўта зарарли ҳисобланади. Капалаклар март ойининг охири, апрель ойининг бошида уча бошлашади. Ҳар бир капалак ўртача 500-600 тадан тухум қўяди.

  1. Агротехник тадбирлар – экиндан бўшаган ерларни кузда чуқур шудгорлаш, яхоб сув бериш, дала четларидаги илдиз қуртлари қишлайдиган бегона ўтларни олиб ташлаш, экин майдонларининг атрофидаги тут дарахтларини буташ ва остини юмшатиш зараркунанда тарқалишининг олдини олувчи асосий омиллардир. Март ойининг охири, апрель ойининг бошларида илдиз қуртининг капалакларига қарши зарарланган майдонларда ягона ва ўтоқ қилиш маълум муддатга кечиктирилиб турилади.

  2. Биологик усул – бунга уч марта трихогармма тарқатилади. Дастлаб илдиз қурти тухум қўйиши бошланиши билан ҳар гектар ҳисобига 60 минг, иккинчи марта 80 минг дона, учинчи марта 60 минг дона трихогармма тарқатилади.

  3. Кимёвий усул – тунда илдиз қуртига қарши ҳар гектар майдон ҳисобига 60 кг кунжара, Каратэ 0,5 л, Циперфос 1,5 л ёки НРУ – 0,5 агрегатлари ёрдамида ғўза экилган майдонларга тунда сепилади.


Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish