Умурзоқов Ў. П., Тошбоев А. Ж., Тошбоев А. А. Фермер хўжалиги


Чорвачиликга ихтисослашган фермер хўжаликлари фаолиятини ташкил этиш



Download 2,49 Mb.
bet103/121
Sana04.04.2022
Hajmi2,49 Mb.
#528316
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   121
Bog'liq
Фермер(узб)

13.3. Чорвачиликга ихтисослашган фермер хўжаликлари фаолиятини ташкил этиш


Республикада чорвачиликни ривожлантириш учун тупроқ, иқлим шароитлари, унумдор суғориладиган ерлар, бепаён қир-адирлар, дашт-гул ва тог олди яйловлари мавжуддир. Суғориладиган ерларда аасосан, корамолчилик, чучкачилик, паррандачилик, пиллачилик, асаларичилик, қўйчилик ва сув хавзаларида баликчилик ривожланган.
Чорвачилик халқ истеъмоллари тайёрлаб берувчи соҳа бўлиб, аҳоли учун юқори калорияли озиқ-овқат (сут-гўшт, ёғ, пишлоқ, в.б) етказиб беради. Инсоннинг яшаши учун Одамнинг яшаши учун зарур бўлган суткалик овқатнинг 30% ортиги ва озиқа ресуласидаги оксилнинг 60% ортиги чорва маҳсулотлари зиммассига тўғри келади.
Чорвачилик енгил ва озиқ-овқат саноати учун ҳам ашё билан (жун, тери, гушт, сут, ёг, коракул тери, в.б) таъминлаб келмоқда.
Республикада мулкчилик муносабатлари шаклланиб қишлоқ хўжалик маҳсулотларини етиштиришнинг турли усуллари қўлланилмоқда. Айниқса чорвачиликни фермер хўжаликлари асосида ривожлантириш ҳар томонлама ўз самарасини бермоқда. Республика бўйича 2004 йилда йирик шохли қорамоллар сони 6232,6 минг бош, қўй ва эчкилар -10560,3, чўчқа -83,8 ва парранда 18726,9 минг бошни ташкил этмоқда. Бу кўрсаткич 2003 йилга нисбатан ўсганлигини кўрсатмоқда. Республика қишлоқ хўжаликларида мавжуд молларнинг сони ва унинг ўсиш динамикаси қуйидаги жадвалда келтирган.
13.3.1-жадвал. Барча мулк шакллари бўйича қорамол ва паррандалар, минг бош




2000

2001

2002

2003

2004

2005

2004 йилда 2000 йилга нисбатан, %

Йирик шохли қорамол

5353,4

5416,1

5477,6

5878,8

6232

6534,8

122,1

Қўй ва эчкилар

85,8

81,6

75,4

89,9

83,8

112,8

131,5

Чўчқа

8932,5

9022,6

9233,9

9928,6

10560,3

87,6

98,1

Паррандалар

14510

14828,7

15354,9

17675,7

18726,9

20670,5

142,4

Таҳлиллардан маълумки, 2000-2005 йилларда йирик шохли қорамоллар сони-122,1 фоизга, қўй ва эчкилар 112,8 фоизга, парранда эса-142,4 фоизга ошди. Чунки чорвачиликка берилган имкониятлар, ҳуқуқий асослар ва давлат томонидан берилаётган имтиёзлар асосида шу соҳани ривожлантиришга асос солинмоқда. Айниқса деҳқон хўжалигининг ҳиссаси юқори бўлмоқда. Қишлоқ хўжаликларига берилаётган давлат эътибори чорвачиликни ривожлантиришга катта имконият туғдирмоқда.





Download 2,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish