Умурзоқов Ў. П., Тошбоев А. Ж., Тошбоев А. А. Фермер хўжалиги


Ёқилғи ва мойлаш материаллари меъёрлари



Download 2,49 Mb.
bet121/121
Sana04.04.2022
Hajmi2,49 Mb.
#528316
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   121
Bog'liq
Фермер(узб)


5. Ёқилғи ва мойлаш материаллари меъёрлари


Қишлоқ хўжалигида барча техникалар асосан дизель ёқилғиси билан ҳаракатланади. Дизель ёқилғисини иш бирлигига аниқлашда ҳар бир экин тури бўйича тузилган технологик картадан фойдаланилади. Технологик картада ҳар бир иш жараёнида бажариладиган ишларнинг маълум миқдорига ёқилғи меъёри берилган. Иш ҳажмини аниқлаб, меъёрга бўлиш йўли билан ёқилғи сарфи аниқланади.
Ёқилғи-мойлаш материалларига бўлган талаб, дизель ёқилғисига нисбатан фриз ҳисобида аниқланади. Дизель ёқилғисига нисбатан автол-6,8%, солидол-0,5%, нигрол-1,4%, бензин билан ишлайдиган двигателларда – авто мой – 5,5 фоиз олинади.
Фермер хўжалигига зарур бўлган техникаларни 1000 гектар ҳисобига тўғри келидиган меъёрий кўрсаткичлар асосида олишлари мумкин. Тракторларга бўлган талаб қуйидаги жадвалда келтирилган.

4-жадвал. Тракторларга бўлган талаб.



Техника восисталарининг турлари

100 га майдон ҳисобига, дона

Фарқи
+; -

Меъёрга нисбатан етишмайди, дона

Ҳақиқатда мавжуд

Меъёрга нисбатан

Ҳайдов тракторлари

1,2

2,8

-1,6

1653

Чопиқ тракторлари (3 ғилдиракли)

4,4

21,7

-17,3

23797

Чопиқ тракторлари (4 ғилдиракли

2,5

12,0

-9,5

20362

Омочлар

0,8

3,4

-2,6

1984

Культиваторлар

1,6

16,9

-15,3

7220

Дон экиш сеялкалари

2,2

4,8

-2,6

4120

Чигит экиш сеялкалари

1,7

13,3

-11,6

6215

Дон ўриш комбайни

1,1

2,0

-0,9

630

Ерларни текислаш машинаси

0,1

5,6

-5,5

549

Трактор прицеплари

4,6

32,0

-27,4

40724

Ушбу техникалар ёрдамида қишлоқ хўжалигидаги барча ишларни амалга оширилади. Агротехника тадбирларни бажаришда техникаларнинг йиллик ишлаш қуввати вақт меъёрида берилади. Фермер техникалардан фойдаланишда бир йилда қанча соат ишлаши керак бўлса шунга амал қилган ҳолда, иш билан таъминлайди. Техникаларнинг 1 йилда бажарган иш ҳажми меъёри 2-жадвалда берилган.


5-жадвал. Қишлоқ хўжалик машиналарининг йиллик (мавсумий) бажариладиган иш ҳажми ва вақт меъёрлари



Қишлоқ хўжалик машиналари тури, номи

Русуми

Йиллик (мавсумий) иш ҳажми ва вақт меъёри

Соат

Гектар

Трактор прицеплари:

3ПТС-12 Б,







1ПТС-9 Б

850

-

2 ПТС-4-887А







2ПТС-4-793

420

-

Омочлар умумий мақсаддаги:










8-9 корпусли осма ва ярим осма




230

454

5 корпусли осма




280

177

4 корпусли осма




280

120

3 корпусли




220

30

2 корпусли




205

20

Омочлар 2 ярусли:










3-4 корпусли




400

150

Чизеллар:

ЧКУ-4А

200

210

Каток

ЭККШ-6

350

1120

Бароналар, дискасимон

БДТ-10, БДТ-7

160

330

БДТ-3

320

310

Бороналар боғдорчилик учун дискасимон

БДН-3,5

210

187

Бароналар тишли

БЗТС-1,0

80

8,0

БЗСС-1,0

80

8,0

Минерал ўғит солиш машинаси

РУМ-5

250

240

Органик ўғитларни ташиш ва солишмашинаси




175

208

Пуркагичлар

ОП-2000, ОП-1600

435

180

ОБХ-28

285

240

Сеялкалар

СЗ-3,6, СЗТ-3,6

135

210

Жатка (ўроқлар)

ЖНУ-6

200

90

Ғалла комбайнлар

СК-5М “НИВА”, Енисей-1200

160

270

Ғалла, шоли ўриш комбайни

Енисей- 1200Р

160

50

Макка сеялкалари

СУПН-8, СУПН-6

70

160

Культиватор-ўғитлагич

КРН-4,2

485

160

Картошка экчич

СК-4Б, СКС-4, КСМ-4

18

65

САЯ-4

215

40

КОН-2,8

505

32

КНО-2,8

505

32

КСТ-1,4

170

36

Картошка йиғгич

ККУ-2 А

170

26

Сабзавот сеялкаси

СКО-4,2

125

130

СКОН-4,2







Пахта сеялкаси

СХУ-4

60

58

Культиватор

КХУ-4

1020

43

Кўрак териш машинаси

СКО-2,4

140

77

СКО-3,6

150

117

Кўсак чувиш машинаси

УПХ-1,5В

525

160

Ғўзани юлгич

КВ-3,6А

210

210

КВ-4А

235

112

Кўна олгич

ГХ-4

160

125

Пахта териш машинаси

ХНП-1,8

235

33

14ХВ-2,4А

230

43

Трактор ўргичлар

КС-2,1

590

150

КСГ-2,1

590

135

КРН-2,1

590

190

КПП-3

590

-

Хаскашлар




490

195

Тойлаб зичлагич

ПС-1,6

520

330

ПСЕ-1,6Г







Ўргич-майдалагич

КУФ-1,8, КПИ-2,4

625

437

КИР-1,5

340

170




1 Каримов И.А. “Ўзбекистон иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштириш йўлида”. –Т.: “Ўзбекистон”, 1995, -246

2 Каримов И.А. “Қишлоқ хўжалиги тараққиёти – тўкин ҳаёт манбаи”. –Т.: Ўзбекистон. 1997. -29 б.

3 И.А.Каримов. Ўзбекистон иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштириш йўлида. Т.: “Ўзбекистон”, 1995 й, 71 б.

4 Вилт касалликлари тарқалган ғўза майдонларига биринчи озиқлантиришда гектарга 20 кг ва иккинчи озиқлантиришда – 30 кг калий берилади.

Download 2,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish