Умуртқалилар зоологияси фанининг предмети, ўрганаѐтган объекти ва вазифалари


 – Курак оѐқлилар туркуми – Pinnipedia



Download 1,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/74
Sana21.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#29076
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   74
Bog'liq
15 умурткалилар зоологияси мажмуа

9 – Курак оѐқлилар туркуми – Pinnipedia 
Курак оѐқлиларнинг 30 га яқин турлари бор, йиртқичларга яқин 
туради. Ҳаѐтининг кўп вақтини сувда ўтказади, қирғоққа ѐки муз устига дам 
олиш, қўшилиш ѐки бола туғиш учун чиқади. Уларнинг массаи 40-3600 кг 
келади. Териси қаттиқ ва калта жун билан қопланган. Тери остида қалин ѐғ 
қатлами бор. гавдаси чўзилган, ўқловсимон, оѐқлари шаклан ўзгариб, сузгич


куракка айланган, тишлари бир хил конуссимон (моржлардан ташқари) 
бўлади, қулоқ супралари яхши ривожланмаган, думи жуда кичик. 
Бармоқлари орасида қалин тери пардаси бор. кейинги оѐқларининг 
кураклари асосий ҳаракатни таъминловчи ҳисобланади, олдинги оѐқнинг 
кураклари эса стаблизатор ва рул вазифасини бажаради. 
Курак оѐқлиларнинг ўпкаси ерда яшовчи йиртқичларни ўпкасидан 
анча катта, яъни буларни ўпкаси тана массасининг 2.8 % ни ташкил қилса, 
тулкининг ўпкаси 1.1 % ни ташкил қилади. Сув остида 15 минут ва ундан 
ҳам кўпроқ тураолади. Сутнинг таркибидаги ѐғ 43 % гача боради. 
Курак оѐқлилар жуда катта саноат аҳамиятига эга. Уларнинг 
терисидан ва ѐғидан фойдаланилади, баъзи турлари эса қимматбаҳо мўйна 
беради.
Курак оѐқлилар учта оилага бўлинади. 
Қулоқли тюленлар (Otaridae) унча катта бўлмаган қулоқ супрасини, 
узун, ҳаракатчан бўйнини ҳали сақлаб қолган, қуруқликда юрганида орқа 
оѐқларининг кураклари олдинга қайрила олади. Териси қалин тивитли мўйна 
билан қопланган. Бу оиланинг энг кўп тарқалган тури денгиз мушуги 
(Calloruinus ursinus) ҳисобланади. Бўйи 2 м га боради, Тинч океанининг 
шимолида тарқалган, жуда ҳам қимматбаҳо мўйна беарди. Россияда 
командор ороллари билан Жанубий Сахалинда яшайди. Денгиз мушуги 
полигам ҳайвон, яъни эркаги ѐтиш жойи атрофига 5 тадан 80 тагача 
урғочиларини йиғиб, «ҳарам» ҳосил қилади ва уларни уруғлантиради. 
Ҳақиқий тюленлар ѐки қулоқсиз тюленлар (Phocidae) қулоқ 
супрасининг йўқлиги, орқа оѐқларини олдинга қараб бука олмаслиги
бўйнининг калта бўлишлиги, жун қоплағичининг тивитсиз ва сийрак бўлиши 
билан характераланди. Улар ҳар иккала ярим шар денгизларида тарқалган. 
Гренландия тюлени (Pagophoca groendlandica) (144-расм), денгиз товушқони 
(Erignathus barbatus) овлаш учун катта аҳамиятга эга, улар тери ва ѐғи учун, 
ѐшлари эса мўйнаси учун овланади. Жанубий Ярим шарда тарқалган 
тюленлардан денгиз фили (Macrorhinus leoninus) диққатга сазовор ва унинг 
бўйи 6 м, массаси 3600 кег гача боради. 

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish