Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet206/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

ofhujh
.
-
4
________________
0
-*
н
р
259- раем. Электрон шуъланинг 
магнит майдонда 
ofhiuh
.


уз йулидан огиб, суюкликни уз кетидан эргаштиради ва суюк- 
ликда айланма оким досил булади.
Энди даракатланаётган зарядга магнит майдон томонидан 
таъсир килувчи кучнинг ифодасини топайлик. Бунинг учун 
ток окаётган, яъни зарядлар даракат килаётган утказгичнинг 
участкасига таъсир этувчи кучнинг (1) ифодасидан фойдала- 
намиз. / ток кучи сон жидатдан утказгичнинг кундаланг ке- 
спмидан вакт бирлигида утган заряд микдорига тенгдир. Агар 
айрим заряднинг катталиги 
е,
утказгичнинг кундаланг кесими- 
дан вакт бирлигида утган зарядлар сони 
п
булса, у долда 
1 = е п
булади. Равшанки, 
п = n0vS,
бу е р д а « 0 — дажм бнрли- 
гида даракатланаётган зарядлар сони
v —
уларнинг тезлиги 
ва 
S —
утказгич кундаланг кеспмининг юзи. Демак, 
I
нинг ифо- 
даси куйидагича булади:
/ =
en0vS.
I
нинг бу кийматини (1) га куйиб куйидагини топамиз:
/ =
en0v S A lH
sin а. 
(2)
Бу куч утказгичнинг 
А1
узунликдаги участкасига таъсир 
Килади, шунинг учун у утказичнинг текширилаётган участка­
сида даракатланаётган дамма зарядларга таъсир этувчи куч­
ларнинг йигиндисига тенг булади: бу зарядларнинг сони 
it' = n0SAl.
Бундан битта зарядга таъсир этувчи куч
Д / = — =
f
-

ri 
n0S M
'
Бу формуладаги / кучнинг урнига унинг (2) ифодадаги 
Кийматини куямиз:
A f = e v H
s in а. 
(3)
Бу формула кучланганлиги / / га тенг булган магнит май­
донда 
v
тезлик билан даракатланаётган зарядга таъсир этув­
чи кучни ифодалайди. Бу формула 
Лоренц формуласи
деб 
юритилади. 
v
— О булганда Лоренц формуласига биноан Д / = О, 
бу тинч турган зарядга (электростатикада учрайдиган дол) 
магнит майдон деч кандай таъсир курсатмаслигини билдиради. 
Лоренц формуласига кирувчи 
v
тезлик деб зарранинг Д{ куч 
ва Н майдон кучланганлиги улчанадиган координаталар систе- 
масига нисбатан даракат тезлигиии тушуниш керак. Бу куч 
заряднинг v даракат тезлигига дам, Н магнит майдонга дам 
перпендикуляр, яъни v ва Н векторлар ётган текисликка пер­
пендикуляр йуналган булади. Даракатланаетган заряд мусбат 
ишорали булса, унга таъсир этувчи кучнинг йуналиши чап 
Кул коидасига мувофик топилади: агар турт бармогимизни


магнит майдоннинг куч чизицлари кафтимизга тик кирадиган 
цилиб заряд даракатланаётган томонга йуналтирсак, у долда 
Af куч 90° га цайрилган бош бармогимиз буйлаб йуналади. 
Даракатланаётган заряд манфий булса, бу куч царама-царши 
томонга йуналади (261- раем).
Лоренц кучининг катталиги 
v
тезлик билан 
Н
магнит май­
дон кучланганлигидан ташцари sin а га дам, яъни уларнинг 
бир-бирига нисбатан цандай йуналганига дам боглиц булади. 
Заряд Н магнит майдон кучланганли­
ги йуналишига перпендикуляр йуна­
лишда даракатланганда таъсир этувчи 
куч максимал, майдон кучланганлиги 
буйлаб даракатланганда эса нолга тенг 
булади.
(3) формулага деч цандай пропор­
ционаллик коэффициенти киритилма- 
ган, бу формуладаги барча катталик­
лар 
CGSE
системасида улчаниши ло- 
зим. Одатда аралаш бирликлар сис­
темаси ишлатилади: 
е CGSE
бирлик­
ларда, 
майдон 
кучланганлиги эса 
эрстедларда улчанади, у долда (3) 
формулага пропорционаллик коэффициенти киритилиши керак:
Д / = у -
e v H sin си,
(За)
бу ерда
1 ______ 1 
сек

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish