Umumiy fizika kursi (ii-tom)


ТОК кучи орасидаги богл а-



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet201/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

ТОК кучи орасидаги богл а- 
247- раем. 
Электромагнит,
ниш 
220- раем дагига ухш аш
эгри чизик билан характерланади. Узаги маълум сортли те- 
мирдан ясалган бирор электромагнит учун 
Н 0
билан 
I
ораси­
даги богланиш 248- раемда тасвирланган. Худди шу раемда 
Н
нинг / ток кучига боглик равишда усишини курсатувчи тугри
чизик дам тасвирланган. Агар элек- 
тромагнитда узак 
булмаганда эди, 
унинг досил килган майдон кучлан­
ганлиги 
И
га тенг буларди. Расмдан 
куринишича, ток кучи усиши билан 
Нй
аввал 
Н
га Караганда тезрок уса­
ди; дали туйиниш юз бермаганда ва 
темирнинг магнит сингдирувчанлиги 
Р катта булганда усиш шу йусинда 
боради. Туйиниш юз бергандан кейин 
Н 0
чизикли уса бошлайди; майдон 
кучланганлиги 
Н0
дамма вакт 
Н
дан 
бир хил 
ab
билан аникланувчи кес- 
мача катта булиб кола беради.
Куйидаги конкрет м и с о л н и куриб чикайлик. Тороид (245- раем) темир 
узагининг узунлиги 
= 60 
см,
тиркишнинг кенглиги /0 
=
0,1 
см ,
тороид 
кундаланг кесимининг юзи 5 = 12 
см'1,
тула урамлар сони 
N
= 1000 ва 
урамларда окаётган ток кучи 1 
а
булсин. Узакнинг магнит сингдирувчанли­
ги |л фа^ат темирнинг сортигагина эмас, юкорида биз кайд килганимнздек,
I
ток кучи билан аникланувчи 
И
майдон кучланганлигига лам боглик бу­
лади. Ушбу мисол учун [л = 600 деб фараз киламиз.
248- раем. 
Электромагнит 
К у т б л а р и
орасидаги 
На
м а г ­
н и т
майдон кучланганлиги 
билан чулгамдан окаётган / 
ток кучи орасидаги богла-


Тиркишдаги магнит майдоннинг 
Н а
кучланганлигини аниклайлик. 
Тороиддаги индукция окими
0 , 4 —jV / „
ф
h
. /о
5

S7
бу ерда 

— амперларда ифодаланган ток кучи. Тиркиш тор булганда ун- 
даги индукция узакдаги индукцияга тенг ва 
S 0
ни 5 га тенг деб олиш м ум ­
кин. Тиркишдаги майдон кучланганлиги 
Н 0
сон жидатдан магнит инд укц ия­
га тенг булгани учун бу кучланганлик 
Ф
оким оркали куйидагича ифодала- 
нади:
Ф
0,4 
ti
N
/„
Н а
= -гг =
« - S - b
,, + 'о
Бу формулага берилган кийматларни куйиб, куйидагини топамиз:
0 ,4 -3 ,1 4-1000-1
#о — — go------------
5
— 
3
'
600 + °’!
Тороидда темир узак булмаганда майдон кучланганлиги куйидагига тенг 
булар эди:
N
1000
Н
= 0,4 я у
1а =
0,4-3 ,14- - э д - - 1 
э
г 21 
э.
Шундай килиб, узак булганда тиркишдаги майдон кучланганлиги 300 
марта ортар экан. Тиркиш кенгрок булганда ундаги майдон кучланганлиги- 
нинг ортиши юкоридагидан кам рок булади.
212- §. М а г н и т з а н ж и р и у ч у н К и р х г о ф т е н г л а м а л а р и . М у р ак к аб маг­
нит занжирини ^и соблаш учун электр занжири учун ёзилган Кирхгоф тенг- 
ламаларига ухшаш тенгламалардан фойдаланилади.
246- раемда параллел уланган учас ткалари булган занжир тасвирланган. 
О ки м тармокланаётгаи х,ар бир жойда келаётган оким катталиги шу ердаи 
кетаётган окимларнинг йигиндисига тенг; агар келаётган окимларни мусбат 
окимлар, кетаётган окимларни эса манфий окимлар дейишга шартлаш еак, 
з^ар бир тармокланиш жойи („тугун") учун куйидаги шарт бажарилади: „ту- 
гундаги" окимларнинг алгебраик йигиндиси нолга тенг, яъни
2 2
Ф =
0. 
(1)
(1) тенглик билан ифодаланувчи тенгламалар Кирхгофнинг тармокланган ток­
лар занжири учун ёзилган биринчи тенгламаларига ухшайди.
А гар магнит занжирида бирорта берк контур ажратиб, унга Н в е кт о р ­
нинг циркуляциясини татбик килсак, куйидаги келиб чикади:
V / / / = 4 i V

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish