Umumiy fizika kursi (ii-tom)


Р м а г н и т л а н и ш в е к т о р и б и л а н Н



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet182/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

Р
м а г н и т л а н и ш в е к т о р и б и л а н
Н
м а й д о н
к у ч л а н г а н л и к
о р а с и ­
д а г и б о г л а н и ш .
220- 
р а е м . Ф е р р о м а г н е т и к д а
В
м а г н и т и н д у к ц и я б и л а н м а й д о н
к у ч л а н г а н л и к
о р а с и д а г и
б о г ­
л а н и ш .
В
магнит индукция билан 
/ / 0
=
Н
магнитловчи майдон ора­
сидаги богланиш юцоридагига ухшаш график билан ифодала­
нади. Бироц бу графикнинг горизонтал 
цисми 
булмайди 
(2 2 0 -раем), чунки 
В = Н - \- И '
туйиниш шароитида 
Н '
узгар-
майди, лекин 
Н
ортиши билан 
В
чизиц уса боради.
[а магнит 
сингдирувчанлик 
(ёки х магнитланиш коэффициен­
та) билан 
И
орасидаги богланиш 
шу билан характерланадики, маг­
нитловчи майдон кучланганлиги 
ортиши билан р. (ёки'/.) дастлаб тез 
суръат билан усади, сунгра макси- 
мумга эришгач, камая бошлайди. 
Магнитловчи майдоннинг катта 
цийматларида 
(J. 
н и н г
циймати 
бирга, х эса нолга интилади. 
2 2 1 -
раемда темир учун [а 
н и н г
Н
майдон кучланганлигининг функцияси сифатида узгариш 
эгри чизиги курсатилган. Бу богланишни Столетов топган эди. 
(а катталик 
Н
магнитловчи майдоннинг шундай катта циймат- 
даридагина бирга интиладики, бу цийматларда
221- 
р а е м . Ф е р р о м а г н е т и к д а х м а г ­
н и т л а н и ш к о э ф ф и ц и е н т и б и л а н
Н
м а й д о н к у ч л а н г а н л и к
о р а с и д а г и
б о г л а н и ш .
В = Н + Н '


ифодада молекуляр майдон кучланганлиги 
Н '
ни 
И
га нисба- 
тан назарга олмаса дам булади.
Гистерезис
додисаси ферромагнетикларнинг жуда мудим 
узига хос хусусиятидир. Гистерезис додисасининг модияти 
шундан иборатки, 
Р
магнитланиш (ва, демак, магнит индук­
ция 
В)
магнитловчи майдоннинг айни пайтдаги кучланганли- 
гигагина боглик булиб цол- 
масдан 
кучланганликнинг 
илгари каидай булганига дам 
боглик булади. 222- раемда 
Р
билан Я орасидаги богланиш 
графиги келтирилган. Эгри чи- 
зикнинг 
Оа
тармоги ферромаг- 
нетикнинг биринчи магнитла- 
нишида 
Р
магнитланишнинг Я 
га боглик равишда усишини 
курсатади. Бунда 
а
нукта ту- 
ййниш (магнитланиш Ях макси- 
мал кийматга эришган) нук- 
таси.
Агар туйиниш руй берган- 
дан кейин 
И
майдон кучлан- 
2 2 2 - р а е м . Г и с т е р е з и с с и р т м о г и .
ганлигини камайтира бошла-
сак, 
Р
магнитланиш 
аО
эгри чизик буйлаб эмас, балки янги 
ab
эгри чизик буйлаб камаяди; оркага кайтишда 
Н
нинг уша 
Кийматларига 
Р
нинг катта кийматлари мос келади. 
Н —
0 бул­
ганда магнитланиш йуколмайди, 
ОЬ
кесма билан ифодаланув- 
чи 
PR цолдиц м агнит ланиш
сакланиб колади. 
Р
ни яна ка- 
майтириш учун 
Н
магнитловчи майдоннинг йуналишини тескари 
томонга узгартириш керак. Майдоннинг маълум бир 
Н = Н с
Кийматида Р магнитланиш йуколади. 
Ис
нинг киймати 
коэр-
цитив куя
деб аталади, бу киймат расмдаги 
Ос
кесма билан 
ифодаланади. Тескари йуналган 
Н
майдон яна орта борганда 
тескари ишорали магнитланиш досил булади. Бунда дам маг­
нетик маълум 
а'
нуктада туйинади. Энди 
Н
магнит майдонни 
кайтадан орттирсак, у долда 
Р
нинг Я га богланиши 
а' в' с' а
симметрик эгри чизик билан тасвирланади — одатда айтилиши- 
ча,гистерезис сиртмоги бекилади.
Гистерезис додисаси натижасида 
Н
магнитловчи майдон­
нинг бир кийматига 
Р
магнитланишнинг бир нечта кийматлари 
мос келиши мумкин. Чунончи, Я = 0 кийматга куйидагилар мос 
келади: 
1
) магнитланиш йук 
(0
нукта); 
2

ОЬ
кесма билан ифода- 
ланувчи магнитланиш (бу дол 
узак магнитлантирилгандан 
кейин булади); 3) 
Ob'
кесма билан ифодаланадиган магнитла­
ниш (бу дол узак кайта магнитлантирилгандан кейин булади),
2 3 *


Турли ферромагнит моддаларнинг гистерезис эгри чизицла- 
ри турлича булади. Техникада ишлатиш учун турли хилдаги 
гистерезислар керак булади. Одатда магнит материаллар „юм­
шоц 
коэрцитив кучи кичик булган ва „цаттиц
11
— коэрцитив 
кучи катта булган материалларга ажратилади. Юмшоц магнит 
материаллар цаторига юмшоц темир, кремнийли пулат, темир- 
нинг никель билан цотишмалари (айницса, таркибида 
78%
Ni булган „пермаллой" цотишмаси) киради; бу хил материал­
лар, масалан, трансформаторларнинг узакларини ясашда ишла­
тилади. 
„Каттиц“ 
магнит 
моддаларга углеродли пу­
лат ва 
махсус 
пулатлар 
(масалан, таркибида Fe, Си, 
Ni ва Со булган „магнико
11 
цотишмаси) киради. „Кат- 
тиц“ материаллар доимий
магнитлар ясашда ишлати­
лади. 223- раемда „юмшоц“
(а) 
ва „цаттиц“ (
b
) мате­
риалларга хос гистерезис 
эгри чизицлари курсатил­
ган.
XVII 
жадвалда бир неча 
типик юмшоц магнит мате­
риаллар учун [Атах макси­
мал магнит сингдирувчан-
лик, Р
7
максимал магнит­
ланиш ва 
Н с
коэрцитив кучнинг цийматлари берилган. Бунда 
максимал магнитланиш 
Р,
нинг 4тг га купайтирилган циймати 
берилган, чунки 202- параграфдаги (7) формулага биноан 
В
магнит индукция (бевосита улчанадиган катталик) ва 
Р
магнит­
ланиш 
В 
= Н
0
4тсР муносабат 
билан боглангандир.
X V II ж а д в а л
Типик „юмшоц" магнит материалларнинг хусусиятлари
М од да
Rmax
4r. Р ,
г ау с с л а р д а
Н е
э р с т е д л а р д а
Т ем и р (с о ф ) . . . . .
5 000
21 500
1, 0
К р ем н и й л и т е м и р
. .
10 000
20 000
0 ,2
П е р м ал л о й . . . . . .
100 000
16 000
0 ,0 5
С у п е р м ал л о й ...................
900 000
8 000
0 ,0 0 4
223- р аем . Г и с т е р е з и с с и р т м о т :
а —
„юм- 
ш о к “ м а т е р и а л у ч у н ; 
б
— „ц атти к" м а ­
т е р и а л у ч у н .


XVIII жадвалда баъзи типик каттик магнит материаллар учун 
4
izP,
нинг сон кийматлари (бунда Р
7
— максимал магнитланиш) 
4

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish