Umumiy fizika kursi (ii-tom)


Н'  майдоннинг умумий формуласини бериш мумкин эмас. Хар бир  конкрет золда  Н'



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet178/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

Н' 
майдоннинг умумий формуласини бериш мумкин эмас. Хар бир 
конкрет золда 
Н' 
ни зисоблаш учун замма молекуляр ток­
ларни назарга олиш керак булади.
Ихтиёрий бир магнетикни (яъни бир жинсли булмаган маг- 
нетикни ёки бир жинсли магнетикларнинг алозида парчалари- 
ни) царайлик.
Бундай музитнинг зар бир берилган нуцтасида х магнитла­
ниш коэффициенти ва шу билан бирга, |л магнит сингдирув- 
чанлик [(10) формула] уз цийматларига эга булади. Хозирча 
В векторни улчаш усули устида тухталиб утирмасдан, бу век­
тор бизга маълум деб оламиз.
Янги Н вектор киритайлик, бу вектор майдоннинг зар бир 
нуцтасида
Н 
= 1 В 
(11)
тенглик билан ифодаланади, бу ерда 
— музитнинг уша нуц­
тадаги магнит сингдирувчанлиги. Н векторни 
м агнит м айдон­
нинг к уч ла н га н л и к вектори
деб атаймиз.
Агар магнетик бир жинсли булиб, майдон нолдан фарцли 
булган фазони бутунлай эгаллаган булса, у золда Н вектор- 
нинг таърифини берувчи (11) формула билан бир цаторда (9а) 
формула зам уринли булади.
Бу формулаларни бир-бири билан таццослашдан 
майдон н о л ­
дан ф арцли булган фазони б ут унлай эга лла га н бир ж инсли
магнет икда магнит майдоннинг
Н 
куч ла н га н ли ги аввалдан
берилган (магнит ловчи) т оклар %осил цилган
Н
0
куч ла н -
га н ли кка тенг булади,
деган хулоса чицади.


И хт иёрий магнет икда магнит м айдоннинг
Н 
куч ла н га н ­
л и ги
Н
0
векторга тенг булм аслиги х;ам м ум кин
(203- пара­
графга каранг).
Ферромагнит булмаган ихтиёрий жисм учун Р магнитла­
ниш вектори 
магнит майдоннинг
Н 
куч ла нга нли гига про­
порционал б ула д и
, деб дисоблаш мумкин
:1
бу ерда -/. — текширилаётган нуктадаги магнитланиш коэф­
фициента.
(
1 0
), (
1 1
) ва (
1 2
) формулалардан
тенглик келиб чикади. Хусусий долда майдон нолдан фаркли 
булган фазони бутунлай эгаллаган бир жинсли магнетик учун 
Н = Н
0
булади ва (11), (12), (13) формулалар мос равишда 
(9а), (
8
) ва (7) формулаларга айланади.
200- параграфда айтилганига биноан В вектор магнетиклар 
бор булганда токларнинг узаро таъсир кучларини ифодалай­
ди; бу богланиш токлар орасидаги узаро таъсир кучларининг 
узгаришига караб магнит сингдирувчанликни аниклашга имкон 
беради. Бирок, ц бирдан жуда кам фарк килгани сабабли ток­
лар орасидаги таъсир кучи жуда кам узгаради, шу сабабли бу 
усулдан амалда фойдаланиш мумкин эмас. Шунинг учун 
jj

н и
муайян шаклга эга булган магнетик парчасининг магнит мо­
менти оркали билвосита топилади.
Текширилаётган моддадан ясалган кичкина шарча 
Н п
куч­
ланганлигининг киймати ва 
АНй'Ах
градиента маълум булган 
кучли ва бир жинслимас магнит майдонга киритилади. Майдон 
таъсирида шарча магнитланади. Агар шарчанинг магнит мо­
мента Р т булса, у долда майдонда шарчага худди токли кон-
1 Р магнитланиш векторини (электростати кадагц каби) магнит майдон­
нинг натижавий кучланганлиги векторига, яъни В индукция вектори га про­
порционал деб олган тугрирок булар эди. Би рок тарихий сабаб ларга кура 
одатд а (12) тенгликдан фойдаланилади.
Аксини олганда, бу иккита нуктаи назар ора сида принципиал ф а р к йук, 
чунки Н билан В (11) формулага биноан бир-бирларига пропорционал век- 
торлардир. Э лектростати кад аги мос формулаларнинг куринишидан бундай 
тарихий четланиш ф акат шунга олиб келадики, бунда е ва 
jj
. катталиклар 
бир-бирлар ига ухшаш булмасдан [агар (11) урнига Н = [
а
В ёзганимизда улар
Ухшаш буларди], е ва - кчтталиклар ухшаш булади; 

ва 
бир-б ири­
га ^хш аш булмасдан [агар (12) урнига Р = %В ёзганимизда улар ухшаш б у ­
лар эди] 
х е
ва 
v-mjp
катталиклар ухш аш булади (207- парагр афга каранг).
Р = * Н ,
(
12
)
В = [J-H = Н + 4т:Р
(13)


турга таъсир цилгани каби (197- §, 2- пунктига царанг), май­
дон градиентига пропорционал булган куч таъсир цилади:

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish