Umumiy fizika kursi (ii-tom)


Н т кучланганлиги  ферромагнит ичидаги  магнит  индукцияси  ( В)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet181/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

Н т
кучланганлиги 
ферромагнит ичидаги 
магнит 
индукцияси 
( В)
га тенг.


билан 
2 0 2
- параграфдаги (
1 1
) формуладагидек богланган деб 
дисоблаймиз:
В - р-Н, 
(2)
бу ерда (х — ферромагнетикнинг магнит сингдирувчанлиги.
Шундай ^илиб, (J. магнит сингдирувчанликни куйидаги нис- 
бат билан ифодалаймиз:
= -g. 
(
2
а)
202- Параграфнинг (10) формуласидаги 
jj
. билан магнитла­
ниш коэффициента к орасидаги богланишни ифодаловчи
формуладан фойдаланиб, 
Р
магнитланиш вектори катталиги 
учун куйидагини топамиз:
р = '-н = Ч г -
<3 >
Амалда узак майдон эгаллаб турган фазони бутунлай тулдир- 
гани (узакдаги тиркиш жуда кичик) учун тороид ичига жой- 
лаштирилган узакдаги 
И
магнит майдоннинг кучланганлиги 
^заксиз тороиддаги 
Н0
кучланганликка тенг (
2 0 2
- § га каранг). 
Шунинг учун худди соленоиддаги сингари бу кучланганлик 
Куйидагига тенг булади:
Н =

0
= 4 
к1п,
бу ерда 
п. —
тороиднинг узунлик бирлигидаги урамлар сони. 
Шундай килиб, турли / ток кучлари учун 
Н
нинг кийматла- 
рини дисоблаб ва 
В
нинг бу кийматларга мос келадиган кий- 
матларини тиркишдаги магнит майдоннинг 
И т
кучланганлигини 
улчаш йули билан [(
1
) формула] топиб, берилган ферромаг­
нетик учун ундаги магнит майдоннинг турли 
Н
кучланганлик- 
ларига ёки магнитловчи майдоннинг турли 
Н 0
кучланганлик- 
ларига мос келадиган jj. ва 
Р
ларни аниклаш мумкин.
Бу катталикларни улчашдан олинган натижаларни график 
усулда ифодалаш мумкин. Аввало магнитланиш билан 
Н
май­
дон кучланганлиги орасидаги 
богланиш 
устида тухталамиз 
(219- раем). Расмдан куриниб турибдики, Я ортиши билан 
Р
магнитланиш дастлаб тез суръат билан усади, сунгра бу усиш 
сусаяди ва, нидоят, Я нинг бирор кийматидан бошлаб 
Н
куч­
ланганлик канча ортса дам, 
Р
ортмайди, буниси графикнинг 
горизонтал кисмига мос келади. Бу додиса 
магнит т уйиниш и
деб аталиб, уни А. Г. Столетов кашф этгандир. 
Р
билан Я 
орасидаги богланишнинг бундай характерини куйидагича изод-
2 3
С; Э. Ф риш , А. В. Т и м орева


лаш мумкин: дастлаб кучайиб бораётган магнитловчи майдон 
таъсирида молекуляр магнит моментларнинг майдон буйлаб 
ориентирланиш даражаси уса боради, аммо ориентирланмай 
цолган моментлар сони тобора камайиб борган сари, бу эф- 
фектнинг усиш суръати зам сусая боради; низоят замма мо­
лекуляр моментлар майдон буйлаб ориентирланиб булгандан 
кейин 
Р
нинг усиши тухтайди, туйиниш зодисаси руй беради.
2 1 9 - р а е м . Ф е р р о м а г н е т и к д а

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish