Умумий ва тарихий геология


-§. ЕРНИНГ ФИЗИК ХОССАЛАРИ



Download 1,89 Mb.
bet8/71
Sana26.07.2022
Hajmi1,89 Mb.
#845893
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   71
Bog'liq
Геологиядан тўғрилангани

7-§. ЕРНИНГ ФИЗИК ХОССАЛАРИ


Ернинг зичлиги ва гравитацион хоссаси. Гравитация ёки оғирлик кучи геоид (Ер) юзасига тик йўналган бўлиб, тортилиш марказидан масофаларга тескари пропорционалдир. Океан тубида геоид эллипсоиди айлана сиртидан паст, материкка яқинлашгаида эллипсоид сиртидан баланддир. Ер юзасидаги гравитацияни тортиш кучининг салгина ўзгаришини сезадиган маятник ёрдамида аниқлаш мумкин.
Агар хақиқатан океанлар геоиднинг паст жойларига, континентлар эса баланд ерларига мос келганда маятник очиқ океанда бир хил кенгликда қирғоқдагига нисбатан ундан узоқрокда тезрок тебранар эди. Денгиздаги геоид юзаси Ер марказига яқин бўлганлиги туфайли тортиш кучи қирғоқдагидан катта бўлади. Шу назарияга мувофиқ геоиднинг материк ичидаги баландликларда маятник яна секинроқ тебранади.
Океан оролларидаги маятникнинг бир секунддаги тебраниши одатда катта, у географик кенгликларга мос келмайди. Аксинча, материклар ичидаги маятник тебранишларида маятникнинг секинлашиши сезилмайди, унинг тебраниши деярли бир хил кенглиқда жойлашган сохиллардагидек бўлади.
Бавария ва Тирол Альпларида тортиш кучи аниқ ўлчанган, аммо Альп тоғининг бу жойларидаги тортиш кучи жуда кичик, тоғ ён бағридаги текисликларда (Жанубий Германия платосида, Ломбардия пасттекислигида) катта. Юра тоғларида, Италияда (Рим), Ўрта Германия ва Кавказда, Ҳиндистонда ва бошқа жойларда ўтказилган текширишлар ҳам шундай натижа берган.
Шундай қилиб, тоғларда тортиш кучи кичик, ер юзини чўккан жойларида каттадир, денгиз чўкмаларида эса ортиқчадир. Бу айирма дастлабки вақтларда тоғли областлар тагида бўшлиқ бўлишига боғлиқ деб тушунилар эди, ҳозир эса тоғ жинслари зичлигининг ҳар хил бўлишига боғлиқ, деб қаралади. Материкларнинг тахминан 80 км чуқурликкача зичлиги - 2,57 г/см8 га тенг бўлган жуда енгил жинслардан тузилган, океан тубидан 6 км чуқурликда зичлик, 2,9—3 зичликка 24тенг. (В. А. Магницкий, 1965) ва ундан оғир тоғ жинсларидан ташкил топган (3- жадвал).
3- ж а д в а л
Ер ичида тортиш кучини ошиши ва босими
(В. А. Магницкий бўйича, 1965)

Чуқурлик «h (км ҳисобида)



Тортиш кучннинг ортнб бориши «g» (см/сек8 ҳис).



Босим«Р» (дин/см1 Ҳис).



0



982



_



33



985



0,009- 1018



400



997



0,136-1012



800



999



0,300-102



1200



991 .



0,49 -1012



1800



985



078 -1012



2900



1037



1,37 -1012

4000



762'



2,39 -1012



5000



452



3,12 -1012



6000



126



3,48 -1012



6370



0



3,51 -1012



Шундай қилиб, ер пўстининг юзага чиқиб турган қисмлари енгил моддалардан, чўккан қисмлари эса оғир моддалардан тузилган, деган хулосага келиш мумкин.


Ер пўстини ташкил этган асосий минералларнинг зичлиги 2,5 г/см3 дан бир оз ортади. Озчилик минераллартинг зичлиги 3 г/см3 атрофидадир. Тоғ устидаги жинсларнинг ўртача зичлиги2,68 г/см3дан ошмайди. Ер шари юзасининг кўп қисми сув билан қопланганлигини назарда тутсак зичлиги 1,003 г/см3, унинг устки суюқ (сув) ва қаттиқ пўстининг ўртача умумий зичлиги 2г/см3дан ошмайди. Демак, турли методлар билан аниқланган Ернинг ўртача зичлиги 5,52 г/см3 га тенг экан.
Ернинг ичида унинг сиртқи катламига нисбатан анча зич қатлам массалари тўпланган. Ер шари ички қисмини зичлиги ва таркиби тўғрисидаги маълумотни Вихерт (1897), сўнг Олдгем (1960) сейсмик тўлқин ёрдамида аниқлади. Ҳозирги вақтда ернинг ички қисмини тузилиши ҳақида олинган Гуттенберг (1941), Дефферис (XX аср бошлари), Голицин (1915—1920), Саваренский (1947) ва бошқаларнинг сейсмик ва гравиметрик маълумотлари қуйидаги жадвалда ўз ифодасини топган (4-жадвал).
Ер пўсти қаватларининг физик хоссасига қараб уларни таркибини қандай жинслардан иборатлиги аниқланган. Бу борада изланиш давом этмоқда. Келажакда Ер шари қуйи қобиғининг химиявий таркибини пухта аниқлаш фойдали казилмаларни излашда катта аҳамиятга эга бўлади.

Download 1,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   71




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish