У збек и с то н рес п у бл и к а с и олий ва у рта м ахсус таъ л и м вази рли ги тошкент Молия института



Download 7,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/51
Sana23.07.2022
Hajmi7,41 Mb.
#840272
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   51
Bog'liq
Бюджет-солиқ сиёсати яхлитлиги

Таянч 
суз
 ва иборалар
Бюджет тизими бугинлари, бюджет-солик си'гсати яхлитлиги, хуку К 
ва мажбуриятларнинг таксимланиши, давлат харажатлари, бюджетларнинг 
мустакиллиги, бюджет тизимининг асосий тамойиллари, хокимият 
органларининг ваколатлари, махаллий соликлар ва йигимлар, солик 
ставкалари.


М авзу буйича назорат учун саволлар
1. «Бюджет-солик сиёсати яхлитлиги» фанини укитишнинг максади 
нималардан иборат?
2. «Бюджет-солик 
сиёсати 
яхлитлиги» 
фанининг 
мохияти 
ва 
вазифаларини тушунтиринг.
3. «Бюджет-солик сиёсати яхлитлиги» фанини 
уРга н и ш да 
кандай 
усуллардан фойдаланиш мумкин?
4. «Бюджет-солик сиёсати яхлитлиги» фанининг бошка фанлар билан 
боглшутигини курсатинг.


2-боб. Давлат бюджет-солик сиёсати яхлитлигининг зарурлиги,
мохияти ва вазифалари
2.1. Узбекистон Республикасидаги утиш даври иктисодиётини
бошкаришда молия сиёсатининг роли
Кейинги йилларда Узбекистон Республикаси хукумати бозор 
муносабатларига асосланган иктисодиётни яратишга каратилган изчил 
иктисодий ислохотларни амалга оширмокда. Ислохотлар стратегияси 
давлат иктисодий сиёсатининг кенг камровли дастакларини уз ичига 
олади. Мана шундай дастаклардан энг мухимларидан бири-давлатнинг 
изчил молиявий сиёсати хисобланади. Иктисодиётни эркинлаштириш 
шароитида давлат молиявий сиёсатини олиб бориш ва иктисодни 
молиявий тартибга солиш муаммоларига алохида эъгибор берилади.
Молиявий сиёсат давлат иктисодий сиёсатининг таркибий кисми 
булиб, уни фалсафий категорияга таккослайдиган булсак, усщурмага 
тааллуклидир. Маълумки, хар кандай жамиятда хам давлат бирон-бир 
максадга эришиш, олдига кУйган вазифа ва мажбуриятларини бажариш 
учун молиядан кенг фойдаланади.
Молиявий сиёсат кУйилган ма^садларни хаётга татбик этиш учун 
бажарилиши лозим булган вазифаларни ташкил этишда асосий рол 
уйнайди. Молиявий сиёсатни ишлаб чикиш жараёни ва хаётга татбик 
этишда у жамият олдида турган вазифаларни бажариш шароитларини 
таъминлаб, иктисодий манфаатларга таъсир курсатадиган курол сифатида 
намоён булади.
Молиявий сиёсатнинг асосий йунапиши молиявий ресурслардан 
фойдаланиш самарадорлигини ошириш, молиявий тизим сохалари 
Уртасида кайта таксимлаш ва бош йуналишга эга булган ижтимоий- 
икгисодий 
ривожлантиришни 
баркарорлаштириш 
максадида давлат 
ихтиёридаги молия ресурсларини марказлаштиришдан иборат.


Молиявий сиёсат х,акида суз юритар эканмиз, биз унинг нихоятда 
куп киррали ва мураккаб категория эканлигини алохида таъкидлашимиз 
керак. Х,озирги кунга кадар молиявий сиёсат тушунчаси борасида ягона 
фикр мавжуд эмас. Масалан, гарб иктисодчилари Стенли Фишер, Рудигер 
Дорнбуш ва Ричард Шмалензиларнинг фикрича, молиявий сиёсат 
мустакил тушунча хисобланмайди. Улар молиявий сиёсат тушунчасига 
фискал сиёсат тушунчаси оркали ёндашадилар. «Фискал сиёсат эса 
давлатнинг уз даромадлари ва харажатлари буйича карор кабул килиши 
булиб хисобланади»2, -деб таъкидланади.
Хориж иктисодий мактабининг Кэмпбелл Р., Макконелл ва Стенли 
Л.Брю каби намояндалари хам шунга ухшаш фикрларни билдириб, 
«молиявий-бюджет ва фискал сиёсат тушунчаларини бир уринга 
куйишади»3.
Профессор В.В. Лавровнинг фикрича, молиявий сиёсат ишлаб 
чикаришни хисобга олиш ва назорат килиш, мехнат сифати ва 
махсулотларни таксимлаш билан боглик. Рус олими И.В. Левчук молиявий 
сиёсатнинг ишлаб чикаришни ривожлантиришдаги катта ролини курсатиб, 
молиявий сиёсат, биринчи навбатда, марказлаштириш ва демократик 
бошкаришни ташкил этишда хизмат килади, -дейди.
Молиявий сиёсатга туларок тушунчани М.К. Шереметьев узининг 
«Финансы» укув кулланмасида беради: «биринчидан, молиявий сиёсат -бу 
молиядан 
фойдаланиш 
буйича 
давлатнинг 
асосий 
йуналишидир; 
иккинчидан, молиявий сиёсат - мамлакат иктисодиётининг ичида руй 
берувчи молиявий жараёнларнинг натижасидир»4.
Юкоридагиларга асосланиб, молиявий сиёсат - бу ахолининг хаёт
даражасини 
ошириш 
максадида 
молиявий 
маблагларнинг 
давлат
/
томонидан тартибга солинишидир,-деб айтишимиз мумкин.

Ф ишер С., Дорнбуш Р.ДЦмалензи Р. Экономика. -М.: Финансы и статистика. 1993.
5 Беляев Ю.А. Бюджетный федерализм: зарубежный опыт -М : Финансы 1994.
4 Финансы. Уч. пособие под ред. Ш ереметьева М.К. М.: Финансы, 2002, с 75.


Молиявий сиёсат хаки да фикр юритганимизда, унинг турларига 
алохида тухталиб утишим из лозим булади. Хозирги кунда молиявий 
сиёсат турларини куйидагича гурухдаш мумкин:
> иктисодий усиш сиёсати;
> мувозанатлаштириш сиёсати;
> чегаралаш сиёсати.
Молиявий сиёсатнинг юкорида келтириб утилган турлари миллий 
даромад хажмини ва ахоли бандлиги даражасини оширишга, давлат 
харажатлари 
тизимини 
назорат 
килишга, 
соликлар 
воситасида 
икгисодиётни тартибга солишга, бюджет-солик сиёсати яхлитлигини 
таъминлашга хизмат килади. Молиявий сиёсатни амалга оширишда давлат 
молиясининг алохида бугинларига эътибор каратилади.
Давлат молияси бугинлари куйидагилардан ташкил топади:
1 -чизма

Download 7,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish