У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги



Download 11,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/193
Sana26.02.2022
Hajmi11,18 Mb.
#473028
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429

арифметик прогрессия 
дейилади.
Фараз килайлик, 
aj, ai, аз,.... а„,
куринишдаги сонлар кетма- 
кетлиги ва 
d—
 
узгармас сон берилган булсин, у холда кжоридаги 
таърифга асосан:
С'12 — С1]

d
(1)
аз ~ (i2

d
 (2)
У холда (1) ва (2) дан:
аз

aj

d + d

ai

2d
(3) булади.
Худди шунингдек
а
4

аз

d = ai

2d
+- 
d

а/

3d
(4) булади.
(3) ва (4) ларнинг узаро таккослаш хамда индукция методини 
татбик килиш натижасида арифметик прогрессия п - хадини 
хисоблаш формуласи: 
а„
= о„./ + 
d = а\

(п - 2)d

d - а/

(п
-
l)d
эканлиги аникланади.
Хулоса. 
Арифметик прогрессия n-хади 
an 

ai 
+ (n - l)d 
формула ёрдамида топилади.
4. Математика укитишда анализ ва синтез методлари
Анализ фикрлаш жараёнининг номаълумдан маълумга бориш 
шакли ёки номаълумлардан маълумларга томон изланиш методи 
булиб, бунда укувчи-талаба берилган объектда катнашаётган 
номаълумни аниклагандан сунг, объектни майда объектларга булиб 
урганади.
Психологиядан маълумки, даре жараёнида тафаккурнинг 
анализ килиш фаолияти мухим урин тутади. 
Масалан. 
Савод 
ургатиш, одагда, нуткни анализ килишдан, яъни, гапни сузларга, 
сузларни 
бугинларга, 
бугинларни 
товушларга 
ажратишдан 
бошланади. Математикада эса, масалани ечишда дастлаб унинг 
шартидаги маълумлар ажратиб чикилади, сунгра номаълумлар 
топилади. Мазкур тушунчага психологлар куйидагича таъриф 
беради: 

Download 11,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish