У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги



Download 11,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/193
Sana26.02.2022
Hajmi11,18 Mb.
#473028
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429

у Р г а н и л а с т т а н
объект мохиятига кириб бориш учун курсат- 
мапар берилса, у холда фикран таккослашда хатолар микдори 
кескин камаяди. Таълим жараёнида эса таккослаш устида канчалик 
куп машк килинса, у холда таккослаш куникмаси шунчалик 
мукаммал булади. Натижада фикр юритиш самарали булади.
Урганилаётган математик объектдаги нарсаларнинг ухшаш ва 
фаркли томонлариии аникловчи метод 
таккослаш методи
дейилади [9].
Маълумки, хар бир инсон табиатан атроф-мухит билан 
хамкорликда яшайди. Инсон онгли булгани учун атроф-мухитдаги 
узгаришларни хар кунни кузатади ва кечагисини бугунгиси билан 
киёслашга харакат килади. Таккослаш жараёнида куйидаги 
шартларга амал этиш талаб этилади:
таккосланаётган объекта ар бир жинсли булиши лозим; 
таккослаш - урганилаётган объектдаги нарсаларнинг асосий 
хоссаларига нисбатан булиши керак;
109


таккосланаётган объектлар буйсунадиган конуниятлар имкони 
борича кайсидир даражада бир-бирига боглик булиши назарда 
тутилади.
Таккослаш - биринчидан, кузатилаётган объектларнинг бир 
хиллиги ёки бир хил эмаслигини аниклашга имконият яратиб, унда 
таккосланаётган 
объектларнинг 
ички 
тузилмаси 
ва 
унда 
кулланаётган конуниятлар сони бевосита бир турдан иккинчи турга 
олиб утишни такозо этса, иккинчидан, у сонлар тупламида 
бажарияиши мумкин булган амалларнинг таркибий куринишида 
маълум узгартиришлар яратиш керак эканлигини такозо этади. Бу 
эса, уз навбатида, таккослаётган объектларда бажарилиши лозим 
булган тизимларда урганилиши кераклиги талаб эти л ад и.
Умуман, таккослаш методи ёрдамида таккосланаётган объект­
ларнинг ухшаш ва фаркли, яъни уларда умумий ва умумий бул­
маган хоссалари аникланиб, таълим жараёнида ундан фойдаланиш 
укувчи-талабалар томонидан билимлар тизимининг чукуррок, 
фаолрок булишига имконият яратади.
Таккослаш методидан 
фойдаланилганда унинг 
куйидаги 
тамойилларига риоя килиш максадга мувофик хисобланади:
a) Таккослаш маънога эга булиши керак.
b
) Таккослаш жараёнида аник касбий ва урганилаётган 
фан мазмунидан келиб чиккан холда таккослаш амалга 
ош ирилаётганлиги белгилаб куйилиши талаб этилади.
1-мисол. Купбурчакларни юзаларига ва периметрига кура 
таккослаш мумкин.
Хулоса. 1) Купбурчаклар бир хил юзага эга булса-да, 
перимегрлари турлича хам булиши мумкин.
2) 
Купбурчаклар бир хил периметрга эга булса-да, турлича 
юзага эга булиши мумкин.
c) Таккослаш ту л и к булиши керак.
Умуман, таккослашда:
1) таккосланаётган тушунчалар бир жинсли булса;
2) мухим ахамиятга эга булган белгилар оркали таккослан- 
сагина тугри натижага олиб келади:
2-мисол. Мактаб алгебра курсида арифметик прогрессия п- 
хддини хисоблаш формуласини келтириб чикариш таккослаш 
методи оркали амалга оширилади.
п о


Таъриф. 
Иккинчи хадидан бошлаб узидан аввалги хар бир 
хадига бирор узгармас сон кушилишидан хосил булади ган сонлар 
кетма-кетлиги 

Download 11,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish