У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги


Математика укитишда таккослаш методи



Download 11,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/193
Sana26.02.2022
Hajmi11,18 Mb.
#473028
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429

3. Математика укитишда таккослаш методи
Психология курсидан маълумки, таккослаш хар 
кандай 
тушуниш ва 
тафаккур нинг асоси булиб, у ёрдамида оламдаги 
нарса ва кодисалар тугрисида тушунчалар косил килинади. Агар 
бирор каралаётган объект, вокеа ёки х,одисани кеч нарса билан 
таккослаш ва у оркали улар орасидаги фаркини билиш мумкин 
булмаганда эди, у холда уша объект, вокеа ёки кодиса тугрисида 
кеч кандай фикр косил кила олмаган булар эдик.
Юкоридагилардан куриниб турибдики, таккослаш оркали 
фикр юритиш операцияси сезгиларимиз ва идрокларимизда кали 
шаклланмаган ухшашлик ва тафовутни аниклаш зарурияти вужудга 
келган пайтда намоён булади. Шунингдек, сезги ва идрокимизда 
даставвал нарсаларнинг ва хдцисаларнинг ухшаш ва фаркланувчн 
томони кузга яккол ташланади.
Таккослаш операцияси икки хил йул билан амалга ошиши 
мумкин:
1. 
Амалий, конкрет Нарсаларни бевосита таккослаш.
Масалан. Инсон 
и к к и т а к у л и д а ю к к ^ а р и б т у р и б б и р н е ч а хи л
т а о м
м а з а с и н и
к и ё с л а ш и
ёк и
и к к и та
п а й к а л д а г и
гтахтазор
108


хосилдорлигини чамалаш ёрдамида таккослаши - бу амалий 
таккослаш хисобланади.
2. 
Назарий, яъни тасаввур 
килинаётган 
образлар 
ва
нарсаларни онгда фикран таккослаш.
Масалан. 
Инсон 
теварак-атрофдаги 
барча 
нарса 
ва 
ходисаларни бевосита акс эттириш, яъни сезги органлари оркали 
Кар доим хам сезиш имкониятига эга эмас. Шунинг учун, инсон 
томонидан тупланадиган билимларнинг аксарияти сезги органлари 
эмас, балки 
фикр юритиш 
оркали, яъни 
мантикий фикрлаш 
ёрдамида англанади. Бунда таккосланаётган объект лар орасидаги 
ухшашлик ва фарклар 
назарий 
таккослаш 
оркали 
амалга 
оширилади.
Демак, инсон олаётган катта хажмдаги ахборотларкинг бир- 
биридан фаркини фикран таккослаш ёрдамида англаб етади. 
Жумладан, укувчилар мияда уйлаётган 
нарсаларини 
фикран 
солиштириб курадилар.
Тажриба курсатадики, нарса ва ходисалар ни бирор белгисига 
асосланган холда таккослашда 
кийинчиликлар юзага келади. 
Шунинг учун хам доимо берилаётган ахборотлар мохиятига дик- 
кат-эътибор каратиш талаб этилади. Чунки, таккослаш канчалик 
тушунарли ва аник булса, мавжуд кийинчиликларни бартараф 
килиш осон булади. Бунда шахе олдига аник максад куйилса, 
ёки 

Download 11,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish