У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


А. ШОПЕНГАУЭРНИНГ «ИРОДА» ФАЛСАФАСИ



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

А. ШОПЕНГАУЭРНИНГ «ИРОДА» ФАЛСАФАСИ
Шопенгауэр 1788 йил Германиянинг Данциг шахрида бан­
кир оиласида тугилди. Унинг онаси Анна Шопенгауэр уша давр­
да машхур ёзувчи эди. Отасининг вафотидан сунг Шопенгауэр- 
нинг оиласи Веймар шахрига кучиб утади. Уларнинг уйларида 
купинча машхур инсонлар йигилишиб турарди: Гёте, Виланд, 
Гримм, ака-ука Шлегель ва хоказолар. Отасининг вафоти Шо- 
пенгауэрни чукур к,айгуга солади.
У бир неча вак,т узига жуда ёк,имсиз булган тижорат ишлари 
билан шугулланади.
Шопенгауэрнинг характерида ёшлик чоглариданок, пессимис­
ток (тушкунлик) холатлар сезила бошлайди, кейинчалик бу 
хол унинг фалсафий к,арашларида хам уз аксини топади.
Шопенгауэр 21 ёшга тулганда Геттинген университетининг 
медицина факультетига ук,ишга киради. Кейинчалик Г.Е.Шульц-
www.ziyouz.com kutubxonasi


нинг таъсирида фалсафага кизикади. 1811 йилда у Берлинга 
кучиб келади. Бу даврда бу ерда Фихте фалсафаси шу\рат козон- 
ганди. Икки йилдан сунг Шопенгауэр узининг биринчи асарини 
нашрдан чик,аради («Етарли асос крнунининг 4 хил манбаи»), 
1814 йили Шопенгауэр Дрезденга кучиб утади ва узининг асо­
сий асари «Дунё: ирода ва тасаввур сифатида»ни (1818) ёзиб 
тугатади.
1820 йилдан 1831 йилгача Шопенгауэр приват-доцент лаво- 
зимида ишлайди. Сунг укдтувчилик фаолиятидан воз кечиб, 
долган умрини Франкфуртда утказади. 1860 йилда шу ерда ва- 
фот этади. Шопенгауэр фалсафаси уч машхур даврдошларининг 
метафизик карашларидан (Фихте, Шеллинг ва Гегель) катъиян 
фарк килади. Геттингенда у Шульц маърузасини тинглаб, Бер- 
линда Фихтени тинглаб жадал суръатда Кант, Платон, Шарк 
фалсафаси, хусусан, будцизмни ургана бошлайди.
Шопенгауэрнинг «ирода — бу мутлокдик белгиси» деган 
фикри Кант ва Фихте асарларининг назарий тахдили туфайли 
вужудга келди. Боялар ёки ирода ходисаларнинг бошлангичлиги 
назариясини у Афлотундан олди; умумий пессимистик фалса­
фий йуналишни, иродани инкор килиш тугрисидаги таълимот- 
ни эса буддизмдан олди. Файласуфнинг хаётий идеали эса будда- 
чилик рухидаги таркидунёчиликдир. Шопенгауэр дунёкараши 
Шарк фалсафаси билан чатишиб кетганлигига карамасдан, у уз 
фалсафий тизимини мустакил келиб чикканлигини таъкидлай- 
ди.
Шопенгауэр фикрича, дунё бу «менинг тасаввурим»дир. Ле­
кин бундан рухий оламдан бошка олам йук, деган фикр келиб 
чикмайди. Дунёни иккига ажратиш керак, яъни дунё узида, 
менинг хиссиётларимга боглик булмаган ва менинг тасаввурим- 
да буладиган вддисалар дунёси. Бизнинг билиш фаолиятимиз 
дунёнинг узига каратилмаган, балки бу дунё хдцисаларига кара- 
тилгандир. Билувчи онг дунёни махсус категориялар, тушунча­
лар оркали кабул килади ва бизнинг тасаввуримизни тартибга 
солади.
Зеро, билиш жараёнида тугилган дунё, Шопенгауэр тасавву- 
рича, хакикий дунёдан фарк килади. Рухий дунёни мутлокдаш- 
тиришнинг асло зарурати йук. Шунинг учун хам Шопенгауэр 
фалсафаси «Профессорлар томонидан доно уйлаб топилган ва 
заруратга айланган бевосита ва абсолют (мутлок) билувчи, му­
шохада килувчи ёки кабул килувчи акд тугрисидаги акддани 
Кабул килмайди»1.
Шундай килиб, Шопенгауэр дунёни иккига ажратади. Бири- 
ни — ходиса, тасаввур сифатида, иккинчисини ундан ажратил- 
ган, реаллик дунёси, ирода дунёси деб олади. Биринчисида 
сабабият хукмронлик килади, макон ва замонда мавжуд булган

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish