У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


Ижтимоий эволюциянинг йуналиши ва келажаги хакида га-



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Ижтимоий эволюциянинг йуналиши ва келажаги хакида га- 
пирар экан, Спенсер жамиятни икки хил турга ажратади. Би­
ринчиси давлат \окимиятига буйсунувчи характерга эга булган 
харбий тизимга асосланган зуравонлик (деспотизм), иккинчи­
си — давлат хокимияти хУКУКлари минимумга келтирилган ва 
гуёки шахе озодлиги ва фаолиятини таъминлайдиган саноат 
тизимидир. Спенсер социализмга карама-карши ижтимоий эво­
люциянинг келгуси боскичи сифатида жамиятнинг учинчи бос- 
Кичини ташкил этувчи эркин иктисодий муносабатларнинг юзага 
келиши эхтимолини эътироф этади.
Позитивизм фалсафаси XIX асрнинг табиий фанлари ри­
вожланган даврда шаклланди. Бу фанларнинг умумий усуллари 
ва хулосаларини бирлаштириб, янгича талкин кдлиш асосида 
янги позитив фалсафа яратилди. Бу фалсафанинг асосий вази- 
фаси фанларнинг энг умумий методологияси булишдир. Фалса­
фанинг дин ва мифология билан боишк булган дунёкараш 
хусусияти истисно этилади. Позитивизм узининг фанлар тасни- 
фига социология ва психологиядан ташкари бошка ижтимоий 
фанларни хатто киритмади хам. Позитивистлар фалсафанинг 
методология сифатидаги вазифасини эълон кдлишди, лекин бу 
жараённи очиб беришда зиддиятларга учрадилар. 
Методология 
бу билишнинг 
хил усулларини ишлаб чицадиган назариядир. 
Бу назарияни Спенсер ривожлантирар экан, жиддий карама- 
каршиликларга учради. Фалсафада энг мухим масала хисоблан- 
ган олам асосида нима ётади, дунё кандай яратилган, деган 
саволларга аник жавоб йуклигини таъкидлайди. Шу масалада 
файласуф агностицизм позициясига утди. Фаннинг, жумладан 
фалсафанинг билиш доираси чекланганлигини курсатди.
Шундай кдлиб, позитивизм билишни кукка кутарган булса- 
да, пировард натижада узи боши берк кучага кириб кодди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Инсоннинг билиш имкониятларини чегараланган деб х,исоб- 
лади. 
Мутлок, хакикат урнига факдт нисбий \ак,ик;ат
11
и тан 
олди.
Бундан ташкдри, позитивизм фалсафасида ижтимоий жара- 
ёнларни урганишда содца биологик услубларни куллаш кенг туе 
олди. Ч.Дарвиннинг биологик турларнинг ривожланиши назария- 
си жамиятнинг узига хос к,онунларини эътиборга олмаган холда 
татбик, к,илинди. Бу кейинчалик социал дарвинизм ок,имининг 
вужудга келишига сабаб булди. Инсон хаёти нинг рух,ий томонла- 
ри соддалаштирилди, сохталаштирилди. Рухий кучни позитивист- 
лар мавхум, билиб булмайдиган куч деб атадилар. Уни инкор 
к,илмасалар-да тушунтириб бериш мумкин эмаслигини таъкид- 
ладилар. Кишилик жамиятининг хайвонот оламидан сифат жи­
хатдан фарк, килишини хам тушунтириб бера олмадилар. Пози­
тивизм фалсафасини урганар эканмиз, бир нарса якдол кузга 
ташланади. Агар фалсафа фак,ат фан деб талк,ин к,илинса, унинг 
дунёк,араш томонлари назарга олинмаса, фалсафий масалалар 
доираси нихоятда чегараланиб к,олади, боши берк кучага кириб 
к,олади. Хозирги замон жамиятининг ривожи ижтимоий жараён- 
ларнинг мураккаб эканлигини, уларни соддалаштириш ва сох- 
талаштириш мумкин эмаслигини курсатади. Инсон, унинг маъ­
навий, рухий хаёти хозирги жамиятда ижтимоий фанлар ахами­
ятини ва уларнинг тутган урнини равшанлаштирмокда. Айник,- 
са, позитивизм четлаб утган тарихнинг нихоятда мухим ахамия- 
ти кузга ташланмокда. Тарихни урганишда уни жонсиз далиллар 
мажмуаси сифатида эмас, балки инсон к,алби орк,али уша давр- 
ни хис к,илиш, бу хиссиётларни ахлок,ий-маънавий томонлари­
ни жамиятни тушунишда катта ахамиятга эга эканлигини курса- 
тиш лозимдир. Давлатимиз сиёсати хам тарихни ва маънавиятни 
шундай нук,таи-назардан чукур урганишга даъват этмокда.

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish