У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

F
ohhh
 
санъатнинг предмета сифатида талкдн кдлган Шо­
пенгауэр тушунчага гояни к,арама-к,арши куяди: «гоя — бизнинг 
интуитив к,абул кдлишимизнинг маконий ва замоний шакли 
туфайли купли кка ажралиб кетган бирликдир, тушунча — бу 
тафаккуримизнинг мавх;умлаштириш к,обилиятига биноан 
купликдан к,айтадан тикланган бирликдир».
Шопенгауэр тушунчаларни, шунингдек, тафаккурни х,ам 
санъат олдида бема^сул ва кераксиздир, деб \исоблайди: «Анг- 
ланган 
f o m

фак,атгина шу — х,ар к;андай х,акдкдй санъат асари- 
нинг соф ва ягона манбаидир. Шунинг учун х,ам гоя мусаввир 
томонидан аник, тасаввур этилади: мусаввир инстинктив, онгсиз 
\ис-туйрулар тилида гапиради».
Роя ва тушунча уртасидаги зиддиятни мутлокуташтириш йули 
билан Шопенгауэр фалсафадаги рационализмга к,арши кураша- 
ди. Демак, айнан анъанавий рационал фалсафадан илмий, яъни 
тафаккурий, тушунчавий, мантикдй томонларини олиб таш- 
лаш, унинг урнига интуитив, образли, инсон онги, к,обилияти 
чексизлигини курсатиш — бу иррационал фалсафанинг асосий 
усулларидан бири булди. Ана шундай фалсафий йуналишнинг 
асосчиларидан бири Шопенгауэр хдсобланади.
Шопенгауэр шеъриятнинг билишдаги урнини бурттириб 
курсатади. Албатта, шу уринда у кдсман х,акдир. Шеърият — 
инсоннинг уз-узини англашида, инсониятни тушунишда жуда 
кучли восита ролини уйнайди.
«Хак,икдй шоир лирикасида бутун инсониятнинг ру\и акс 
этади, утмишида, х,озирда ва келажакда яшовчи миллионлар- 
нинг кечинмалари, х,ис-туйгулари к,айта-к,айта жонланиб, соф 
шеъриятда уз акс-садосини топади. Шоир инсоният кузгусидир,
www.ziyouz.com kutubxonasi


яъни узи хис к,илган туйгуларини жонли равишда инсоният 
онгига сингдира олади», — дейди Шопенгауэр.
Шеъриятнинг ахамиятини юкори бахолаб, олим уни та- 
рихга карама-карши 
КУЯДИ. 
Шопенгауэр айтадики: «..Дар кан­
дай тарихда хаки кат га нисбатан бухтонлар купрокдир. Шоир 
булса инсониятнинг кандайдир бир томонини илгаб олиб, уни 
уз рухиятига сингдириб, майда хусусиятларигача жонлантириб, 
аник курсатишга кодирдир. Шунинг учун хам шеърият хаёт- 
нинг узидир. Унда хеч кандай ёлгон йук». Мазкур фикрини 
ривожлантириб Шопенгауэр шундай дейди: «дахо, яъни шоир 
шеърида уз рухини куйлайди. Бу рухият инсоният борлиги- 
нинг мохиятидир: бу мохият эса гоянинг узидир. Шунинг учун 
Хам шеъриятда соф гоя, тарихга нисбатан нихоятда аник, рав- 
шан оч ил ад и ва соф ички хакикат тарихда эмас, балки шеъ­
риятда булади».
Шеъриятнинг кироли — трагедиядир, дейди Шопенгауэр. 
Трагедиянинг максади инсоният хаётининг, борлиБининг отар 
фожиали томонларини курсатишдан иборат. Бу ерда олий дара- 
жада объектив ироданинг уз-узи билан кураши яккол намоён 
булади. Бу кураш тасодифлар оркали юз берган инсонларнинг 
изтиробида, азоб-укубатида куринади. Шунингдек, инсонлар­
нинг шахсий хохишлари билан купчиликнинг ёлгон, жохиллик- 
лари тукнаш келиб колганда хам кузга ташланади. Шопенгауэр­
нинг фикрича, трагедиядаги олижаноб, саховатли кахрамон- 
ларнинг фожиали улими учун кайгуриш керак эмас, чунки 
трагедиянинг асл мазмуни кахрамон томонидан гунохларининг 
ювилишидир: «гунохлар кахрамонларга тегишли эмас, балки 
мавжудот, одамзод пайдо булишидаги дастлабки гунохнинг бор- 
лигидир. Трагедияда акс этган буюк бахтсизлик — бу истисно 
эмас, балки инсоннинг мохиятидан келиб чикадиган, уни бор- 
ликда тутган урнидан келиб чикадиган заруратдир».
Шундай килиб, хакикатан хам шеърият инсон борлиш туби- 
даги хис-туйгуларини, интилишларини, изтиробларини жонли 
тарзда очиб беришга кодир жанрдир. Шеърият инсоннинг уз- 
узини англашига ёрдам беради. Нафакат бунда, балки инсон­
нинг маънан шаклланишида хам унинг ахамияти каттадир. Шун­
дай дейиш хам мумкинки, шеърият инсон хиссиётларини ву­
жудга келтиради ва ривожлантиради. Агар шеърият булмаганида 
эди, инсон рухий олами нихоятда кашшок, гариб булиб колар 
эди.
Шопенгауэр 
санъат тутрисида фикр юритар экан, унинг 
турли сохаларини тахлил килади. Лекин Шопенгауэрнинг муси- 
Кага булган муносабати узгачадир: «Агарда санъатнинг бошка 
сохалари иродани кисман ёки билвосита билса, мусика эса 
иродани бевосита, туликлигича, худди узидагидек билади... Шу­
нинг учун хам мусиканинг таъсири жуда кучли ва чукурки, 
бошка санъат турлари бу даражага ета олмайди. Бошка санъат
www.ziyouz.com kutubxonasi


сохдлари соялар \ак,ида гапирса, мусик,а эса мохият \ак,ида 
сузлайди». Мусина, Шопенгауэр фикрича, \аётнинг, хдциса- 
ларнинг к,аймогини акс эттиради. У х,иссиётлар, э^тирослар 
тилида гапиради, суз булса аьут, тафаккур тилидир. Албатта, 
файласуфларнинг мусик,ага оид фикрлари дик^атга сазовордир. 
Мусикд товушлар оркали «дунё, борлик, ичидаги» мо^иятни 
очиб беради. Мусик,анинг узига хос хусусияти шундан иборат- 
ки, унинг тили товушлардан иборат. Товушлар — бизнинг даст­
лабки, бевосита х,исларимизни, кечинмаларимизни акс эттира­
ди: хурсиниш, офик,, кулги, йиги, куркув вах,имаси ёки шодон- 
лик, хуррамлик ва ^оказолар. Товушларда нафак,ат инсон, бал­
ки, ^айвонот олами хам уз э^тиросларини намоён килади. То- 
вушнинг имкониятлари чексиз, чегарасиздир.
Суз мазмунни билишни талаб кдлса, мусик,а учун бундай 
талаб зарур эмас. У \амма учун тушунарлидир, фак,ат бунга 
инсонда айрим маънавий-маданий тайёргарлик, куникмалар 
б^лса етарлидир. Шундай кдлиб, санъат Шопенгауэр учун дунё­
ни ирода сифатида англашга ёрдам беради. Хаётнинг узи, ирода, 
борлик, — бу доимий изтиробдир. Лекин уни санъат оркдли 
к,айта тушуниш, куриб чик,иш, англаш бутунлай бошк,а а\амият 
касб этади. Дунёни шундай санъат оркали чукур англаш инсонга 
вак,тинчалик кескинлик беради ва кувонч багишлайди.
Шопенгауэр уз асарларида 

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish