У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


Кдранг. Гегель. Соч. в 14 томах. М .1938. T.XII С.65



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

23 Кдранг. Гегель. Соч. в 14 томах. М .1938. T.XII С.65.
www.ziyouz.com kutubxonasi


рухимизни ахлок,ий масалаларга пасткашлик ва бачканалик би­
лан ёндашишдан сакдайди».
Шиллернинг фикрича, тарих инсониятни белгилаб берилган 
режа буйича олга етаклайди. Одамларга улар зуравонлик хукм- 
ронлигида яшаётгандек туюлади, лекин тарих юз бераётган чал- 
кашликларга осойишта кдрайди. У жиловсиз эркинликни зару- 
рият сиртмопада ушлаб тураётган дамларни куради. Шиллер 
айтадики, папа Григорийга ёки виждон азобидан кдйналган 
Кромвелга яширин булган нарсани тарих мамнунлик билан 
инсониятга очиб беради. Шиллер айрим якка инсон фаолияти- 
нинг мак,садлари билан унинг ижтимоий натижалари уртасидаги 
бу кдрама-кдршиликни маълум тарихий ходисаларни тахлил 
кдлиш билан ёритиб берди. У ёки бу хдцисани тавсифлар экан, 
Шиллер аввало уларнинг сабабларини, диний ва сиёсий шиор- 
лар ортида нима ётганлигини курсатиб беришга эътибор беради. 
Шиллернинг асосий тарихий асарлари — «Нидерландиянинг 
испан хукмронлигидан ажралиб чикдш тарихи» (1798) ва «30 
йиллик уруш тарихи» (1793) хисобланади. Бу асарлар хакд^ий 
драматизм, фалсафий мулохдзалар, ахлокдй зав^-шавк, билан 
ёзилган ажойиб асарларидир.
Шундай кдлиб, тарих назария багрига кириб борди. У нафа- 
кдт утмиш хотираси, замонасининг хдётий муаммоси, жамият- 
нинг хозирги ва келажакдаги тизими масаласи сифатида, балки 
сиёсий фаолият сифатида хам назарияга кириб борди. Немис 
фалсафаси багридан француз инкдлоби урин олди.
ГЁТЕ
Гёте узини файласуф хисобламаган. Лекин фалсафа хамма 
BaKj унинг маънавий кдзикдшларининг марказида булган. Улуг 
шоир ва олимнинг бутун ижоди назарий мулохазалар билан 
сугорилган. Улар у ёки бу китобни укдш натижасида хосил 
булган тасодифий фикрлар эмас ёки Гёте ибораси билан айт- 
ганда, «узи англамаган холда» файласуф булган табиатшунос- 
нинг мажбурий умумлашган хулосаларимас, балки чукур маз- 
мунли фалсафий гоялар булиб, гарчи изчиллик билан ифода- 
ланмаган булса хам Германия маънавий хаётининг крн-крнига 
сингиб кетган эди ва хозирги кунда хам уз ахамиятини йукртма- 
ган.
Гёте Кант таълимотига катта хурмат билан к,арайди. «Кенигс­
берг кдрияси» асари унинг сухбатдошидек булган. У янги фай- 
ласуфлардан кимни юк,ори куясиз, деган саволга шундай жавоб 
беради: «Хеч кандай шубхасиз, Кант уларнинг ичида энг афза- 
лидир. У уз натижалари жщатдан энг таъсирчан таълимот ярат- 
ганлардан биридир. У немис маданиятига хаммадан кура чукур- 
рок, кириб борган. Гарчи сиз уни ук,имаган булсангиз хам, у 
сизга хам таъсир курсатган. У сизга хозир керак эмас, чунки у 
сизга сиз эгаллаган нарсани бериши мумкин». Ва шу ерда кдлган
www.ziyouz.com kutubxonasi


эътирофи жуда \ам мух,имдир: «—мен мустакил равишда у 
к;андай йулни босиб утган булса, шундай йулни босиб утдим»24.
Бунга ишонч хос ил килиш мумкин. Гёте Кантнинг «Соф 
аклнинг танкиди» асарини чукур урганмаган, лекин унинг рух,и- 
ни узлаштирган. Купинча у Кантни айблаганда, аслида унинг 
фикрларини кайтаради. Агар «Соф аклнинг танкиди» укиб чи- 
кдлса, Гёте Кант босиб утган йулни мустакил босиб утганлиги- 
га ишонч хос ил кдлади. Бунга \еч кандай шубха булиши мумкин 
эмас. Кант томонидан фалсафада килинган бурилишнинг мохи­
яти шундан иборат эдики, у хаёлни тасаввурни билиш назария- 
сига киритди.
Эстетика со\асида Гёте узини Кантга якинлигини эътироф 
этади «. . . мана менинг кулимга «Соф аклнинг танкиди» асари 
тегди ва мен бу китобга хаётимнинг кувончли дамлари учун 
жуда хам карздорман. Бунда мен узим шугулланаётган турли 
машгулотларимни ёнма-ён куйдим. Санъат асарлари ва табиат 
бир хил талкин килинганлигини курдим»25.
Гёте уз фалсафий карашларини гилозоизм деб атайди. Улар 
Спиноза хамда Гётенинг мустакил равишда табиий-илмий фан­
лар билан шугулланишининг таъсири натижасида шаклланган. 
Гилозоизм — материянинг умумий жонланганлиги хакидаги 
таълимотдир. Гёте уни аста-секин диалектик гоялар билан бойи- 
тади. Бутун борликнинг кутбларга булиниши гояси билан бирга 
унинг усиши, ривожи хакидаги гояни хам баён килади.
Табиат хамма вакт шоир-мутафаккир назарида доимо ривож- 
ланиб борувчи ягонанинг бирлиги сифатида каралади. У доимо 
янги тимсоллар ижод килади. Ундаги мавжуд нарса илгари йук 
эди. Илгари мавжуд булмаган нарса мавжуд булмайди. Х,амма 
нарса хам янги, хам эски. Биз унинг ичида яшаймиз, лекин унга 
бегонамиз. У доимо биз билан сузлашади, лекин уз сирларини 
очмайди. Биз доим унга таъсир утказамиз, лекин биз унинг 
устидан хукмронлик кила олмаймиз»26.
Мана шу сузлар билан бошланадиган «Табиат» деб номла- 
нувчи маколани куп вактларгача Гётега мансуб деб хисоблаган- 
лар. Гарчи бу асар бошка одам томонидан ёзилган ва факат 1782 
йилда Гёте томонидан караб чикилган булса хам, шоирнинг узи 
Хам уни карилик йилларида кулёзма журналда нашр килдирган- 
да уз асари деб эълон килган. Бу ерда табиатга эхтиромли муно­
сабат ва унинг сирларига кириб боришга интилиш ифодаланган. 
Табиатни зурлаш хакида ran булиши мумкин эмас. Инсон унга 
нисбатан чукур хурмат, 
мухаббат ва садокат хисси билан 
тулган.
Мухими шундаки, Гёте кексалик чогида бу макола муаллиф- 
лигига даъво килган холда, унга танкидий муносабатда булади. 
Унинг фикрича, маколада икки тушунча карама-карши томон-

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish