У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


Курант: Шиллер Ф. Собр.соч. М. 1957. Т.4. С.24



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

19 Курант: Шиллер Ф. Собр.соч. М. 1957. Т.4. С.24.
20 Кдранг. Шиллер Ф. Статьи по эстетике. М. 1935. С. 203.
www.ziyouz.com kutubxonasi


иккинчиси — рухият, яъни ахлокий ва аьушй саъй-харакат. 
Лекин шу билан бирга алохида урта кайфият хам мавжудки
унда рух жисмоний холатни хам, ахлокий холатни хам хис 
килмайди. Лекин хар икки сохада хам фаолият курсатади. Бу 
холатни Шиллер эстетик холат деб атайди.
Бундан гузалликнинг икки томонлама характери келиб чика­
ди. У хам моддий, хам рухий, хам объектив, хам субъективдир. 
Бу хам хаётнинг узи, хам унинг тимсоли. Гузалликнинг мохияти 
уйиндир. Бу ерда хам гузалликнинг иккиланганлиги намоён 
булади. Бу масалада Шиллер Кант гоясини узлаштиради. Уйин 
деганда инсоннинг ижодкорлик табиати намоён буладиган, ма­
даният яратадиган эркин фаолиятни назарда тутади. Кадимги 
Юнонистондаги Олимпия уйинлари бунинг мисолидир. Бунинг 
карама-каршиси эса — Римдаги гладиаторлар урушидир. «Инсон 
том маънодаги инсон холатидагина уйнай олади. Мана шу холда 
уйнаганда хакикий инсон булади»21. Эстетик тарбия хакида га- 
пирганда Шиллер инсоннинг санъатни тушуниш кобилияти- 
нинг шаклланишинигина тушунмайди. Яхши дид — шахе фази- 
латининг факат бир томони. Гузаллик ва ахлокийлик уртасидаги 
алока билвоситадир. Бевосита такдид интеллект ва эстетик хис- 
туйгудан ташкарида, эстетик тарбия хар томонлама ривожлан- 
ган ижод килишга кодир шахени тарбиялашни такозо килади. 
Гузаллик фаолият учун шароит яратади. Шиллер гузалликни 
«бизнинг иккинчи ижодкоримиз» деб атайди. Унинг одоб ва 
билим билан бевосита алокасини инкор килади. У шундай деб 
ёзади: «Мен шуни ёркин исбот кдлдимки, гузаллик тафаккурга 
Хам, иродага хам хеч нарса бермайди. Гузаллик онг ва унинг 
карорлари ишига аралашмайди. Гузаллик факат инсонни унга 
Хам, бунга хам кобилиятли килади. Лекин бундан фойдаланиш- 
ни хал килмайди»22. Насихат килувчи романни укиб жиноятчи 
тузалиб колмайди. Илмий масалаларни хал килишни бадиий 
асардан кидириш керак эмас. Улар уртасида бевосита богланиш 
йук- Лекин Шиллер улар уртасида билвосита алоканинг мавжуд- 
лигини хам курсатиб беради.
Шиллер айрим одам ва бутун инсон зотининг ривожида уч 
боскични курсатиб утади. Физик холатда одам узининг моддий 
табиатига буйсунади, эстетик холатда бундай кучдан озод була­
ди, ахлокий холатда уни эгаллаб, узига буйсундиради. Эстетик 
Холат — бу утиш погонаси булиб, факат гузаллик эркинликни 
яратади. Гузалликда эркинлик мутаносиб холда заруриятга мос 
келади. У шундай деб ёзади: «...Рух эстетик кайфиятда эркин, 
Хатто хар кандай мажбур килишдан олий даражада эркин. Лекин 
у конунларга нисбатан эркин эмас. Эстетик эркинлик тафаккур 
жараёнидаги мантикий заруриятдан фаркланади. Шунингдек, 
ирода этишдаги ахлокий заруриятдан хам шу билан фарк кила- 
дики, бу холатда харакат килаётган конунлар англаб олинмай-

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish