У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

Тавсифий 
метод. Тавсифий метод барча фанларда кенг 
тарк,алган энг кдцимги методцир. Илмий фактларни умумлаш- 
тириш ва улар асосида муайян кр и дал ар яратиш хам тавсифий 
методнинг асосини ташкил кдлади.
Олинган натижаларни аник^аштириш, унинг муайян 
системада тутган урнини белгилаш хам барча тадкдкртларнинг 
асосини ташкил кдлади.
Тавсифий метод семантик ходисалар тахлилидаги асосий 
усуллардан биридир. Лексик ва фразеологик бирликлар 
маъноси ни нглугатларда изохланиши, морфема маъноси ва ran 
мазмунининг дарслик ва илмий адабиётларда изохлаб берилиши 
тавсифий методга асосланади.
Тарихий метод. 
Тил бирликларининг мазмун плани тез 
узгаради. Чунки унда атроф борликда ва онгимиздаги барча 
тарихий узгаришлар акс этади. Шунинг учун хам тил семан- 
тикасини тарихий метод асосида урганиш нафакрт лисоний, балки 
миллий, маданий, ижтимоий к^ийматга эгадир.
Тарихий метод бир аср давомида (19-аср) тил тадодкргларида 
Хукмронлик к^лди. Ушбу метод бугунги кунгача уз салмогини 
йукртмади. Тарихий метод семантик узгаришларнинг крну- 
ниятлари, прнициплари ишлаб чикдвди ва ишланмокда. Тарихий 
методнинг мохияти шундаки, муайян тил ходисасининг турли 
тарихий даврлардаги холати кдёсланади ва ундаги узгаришлар 
аникданади. К^ёсан олинган даврлар уртасидаги вакг крича катш 
булса, узгаришлар хам шунча катта булади. Фонетик, грамматик 
сатхдаги узгаришлар учун узок, тарихий вак^т керак булса, лексик, 
семантик узгаришлар бир авлод сезиши мумкин булган вак^да 
ХЭМ сезилади. Бу давр ичида янги сузлар хосил булади, айримлари 
йукрлади, маъноси сезиларли узгаришга учрайди. Ушбу 
узгаришлар ёзма ёдгорликлар асосида аник^анади ва тарихий, 
этимологик лугатларда акс эттирилади.
Лексик семантика сохасида тарихий метод ёрдамида лексик 
бирликларнинг семантик структурасини аник,урганиш, куп 
маъноли лексеманинг бош ва хосила маъноларини аникдаш, 
омонимларнинг юзага келиш сабабларини билиш, уз ва
88


узлашаган сузлар ва уларнинг узлашиш ва^тини белгилаш 
мумкин булади.
Тил ижтимоий ходиса булиб, у доимий ривожланишда
узгарищдадир. Тарихий метод нафакэт тилнинг динамик холатини, 
балки келгусидаги семантик ходисалар хасида олдиндан фикр 
юритиш, башорат кдлиш имконини хам беради.
Киёсий метод. 
Тадк.икрт материалларини к,иёслаш фан- 
нинг турли сохаларида урганиш объектининг яширин белги- 
хусусиятларини аникдашда энг самарали усулларидан биридир. 
Зеро, к,иёслаш жараёнисиз билиш амалга ошмайди.

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish