У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

Лексик маънони кодлаштириш
Лексик маънони семаларш ажратиб ва ушбу семалар асосида 
маънони кодлаб урганиш усули х,ам мавжуд. Бунда муайян 
семантик гурухдаги маънолар муайян семантик элементларнинг 
йигиндиси сифатида урганилади х,амда ушбу семантик 
сфуктураларни арифметик рак,амларда кодпаштиришга харакат 
кдлинади. Рус тилшуноси Т.П.Ломтев суз маъносини кодлаш- 
тиришнинг куйидаги принципларини ишлаб чик^ан2:
1. 
Тил лугат таркибидан битта лексик-семантик гурух, ажра­
тиб олинади. Гурух, аъзолари булган лексемалар куп маънолп
1 Цветков Н.В. К м етодологии к ом п он ен тн ого анализа / / Вопросы
языкознания, 1984, № 2. С. 61-68.
-’ Л о м т ев Т .П . Общее и русское язы кознание. Избранные работы. —М.:
Наука, 1976.
91


булса, тах^ил учун уларнинг шу семантик гуру^учун хосланган 
битта маъноси тортилади.
2. Ажратилган гурух, аъзолари устидан ажратиш операцияси 
амалга оширилади. Ажратиш деганда, умумий купликни хусусий 
купликларга булиш тушуниладики, у куйидагиларни талаб 
келади: а) умумий куплик билан хусусий кичик купликлар 
кесишмаслиги лозим; б) кичик купликларнинг йигиндиси 
умумий купликка тенг келиши лозим; в) умумий купликнинг 
хусусий (кичик) булинмалари ва умумий купликнинг узи сохта 
булиб крлиши мумкин эмас;
3. Ажратиш минималлик принципига асоланиши лозим.
4. Турли ажратилишдаги дифференциал семантик белгилар 
кодпанади ва уларнинг комбинациялари асосида лексеманинг 
маъноси хрсил булиши лозим.
Масалан, пайт отлари мазмуний гурухдши олсак, улар 
узларининг жинс-тур, бутун-к^см, фадуонимик ва иерарх 
боЕланишлари асосида бос^ичли таснифланиши мумкин. Ушбу 
таснифда булинувчи купликни «К» деб белгилаб оламиз. Тасниф 
маълум бир белги асосида амалга оширилади. Х,осил булган 
хусусий купликлар рак^млар билан белгиланиб, кейинги тасниф 
боскичида улар навбатма7навбат булинувчи купликлар булиб 
келади. Таснифнинг эътиборли томони шундаки, таснифнинг 
х,ар бир боск^чида булинувчи купликка хусусий купликнинг 
разами кушилиб бораверади. С^нгги погонада \осил булган 
ра ка мл ар кетма-кетлиги муайян бир лексема, синонимик цатор 
ёки эн г кичик хусусий купликни нг формуласи булиб 
\исобланади. Таснифнинг сунгги погонасида хрсил булган 
лексема семемасига юкрри погонадаги булинишлар асосида 
таъриф берилади ва унинг семик таркиби аникутнади. С унфа 
эса кодлар ёрдамида лексемаларнинг маъноларини аникдаб 
чикиш мумкин булади.
Демак, бизнинг талкинимиздаги таснифланувчи куплик 
пайт отлари булиб, улар таснифнинг биринчи погонасида «соф 
ва крришик, вакг ифодалашига кура» соф вак^тни номловчи пайт 
отлари \амда крришик, вактни номловчи отларга булинади.
92


Иккинчи булиниш боскдчида эса хар икки купли к ало\ида 
таснифланади. Таснифларнинг боск^ичларини куйидаги жадвалда 
куриш мумкин:
тасниф
боскичи
эулинувчи
куплик
тасниф
белгиси
Хосил булган 
хусусий купликлар
I
К (пайт 
оглари)
соф ва 
Кори ши к, 
ифодалашига 
кура
1. соф вакгни номловчи 
пайт отлари
2. коришик, вактни ном­
ловчи пайт отлари
II
К1
улчов
муносабатига
кура
1. улчовли вакг отлари
2. улчовсиз вакт отлари
III
К11
жинс-тур
1. аник, вакг улчови 
бирликлари
2. сутка кисмлари
3. хафта кунлари
4. ой номлари
5. фасл номлари
IV
K ill
бутун-кисм
1. энг кичик вакг бирлиги
2. 60 секунддан иборат 
вакг бирлиги
3. 60 минугдан иборат 
вакт бирлиги
4. 24 соатдан иборат 
вакг бирлиги
5. 7 суткадан иборат 
вакг бирлиги
6. 30 суткадан иборат 
вакг бирлиги
7.12 ойдан иборат 
вакг бирлиги 
8. 100 йилдан иборат 
вакг бирлиги
93


У. 11) асрдан иборат 
вак^ бирлиги
IV
К112
куёш га 
муносабат
1. сутканинг ёрур к^сми
2. сутканинг крронж к^сми
IV
КПЗ
даражаланиш
1. хдфтанинг 1-куни
2. хафтанинг 2-куни
3. ^афтанинг 3-куни
4. хафтанинг 4-кун и
5. ^афтанинг 5-куни
6. ^афтанинг 6-куни
7. хдфтанинг 7-куни
IV
К114
жинс-тур
1. милодий
2. шамсий
3. кдмарий
IV
К115
даражаланиш
1 .1-фасл
2 .2-фасл
3 .3-фасл
4 .4-фасл
V
К1121
куёш
х,аракати
1. куёш чик*а бошлаган 
пайт
2. куёш чик^б булган пайт
3. куёш кутарилиб крлган 
пайт
4. куёш тик келган пайт
5. куёш пастлаган пайт
6. куёш бота бошлаган 
пайт
V
. . . .
К1141
даражаланиш
1 .1-милодийой
2. 2-милодий ой
3. 3-милодий ой 
4 .4-милодий ой
5. 5-милодий ой
6. 6-милодий ой
7. 7-милодий ой
94


8. 8-милодий ой
9. 9-милодий ой
10. 10-милодий ой
11. 11-милодийой 
12.12-милодий ой
V
К1142
даражаланиш 1. 1-шамсий ой
2. 2-шамсий ой
3. 3-шамсий ой 
4 .4-шамсий ой
5. 5-шамсий ой
6. 6-шамсий ой
7. 7-шамсий ой
8. 8-шамсий ой 
9 .9-шамсий ой
10. 10-шамсий ой
11. 11-шамсий ой
12. 12-шамсий ой
V
К1143
даражаланиш
1. 1-к;амарий ой
2. 2-к.амарий ой
3. 3-цамарий ой 
4 .4-кэмарий ой
5. 5-цамарий ой
6. 6-кдмарий ой
7. 7-к;амарий ой
8. 8-к;амарий ой 
9 .9-к.амарий ой
10. 10-^амарий oii
11. 11-к^марий oii
12. 12-к.амарии ой
Энди эса кодлар ёрдамида лексемаларнинг маъноларинп 
аник^аб чик,амиз: К П П — улчовли соф ва^т оти, аник, улчов 
бирлиги, энг кичик улчов бирлиги: 

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish