\У {у ри д а ги илмий даражалар берувчи i'li I


“Суз бирикмаси ва содда гапларни



Download 2 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/51
Sana23.07.2022
Hajmi2 Mb.
#845435
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   51
Bog'liq
9 Хидиров-Отабек

“Суз бирикмаси ва содда гапларни
сннтактик теглашнинг назарий асослари” 
деб номланган. Унда узбек тили 
корпусида суз бирикмаларни синтактик теглаш, узбек тилида содда йигик 
гапларни синтактик теглашда лисоний-синтактик колип ва лингвистик 
моделнинг урни, содда ёйик гапларни синтактик теглаш масалалари тахлилга 
тортилган. 
“Узбек тили корпусида суз бирикмаларни синтактик теглаш
хусусиОа"
деб номланган биринчи фаслида синтактик геглаш тамойиллари.
25 https / / ww w .ling-upenn edu/courses/F all_2003/ling00 l/penn_treebank_pos html


узбек тилида суз бирикмаси ва унинг тадкики, синтактик теглашда синтактик 
алока, синтактик муносабат ва синтактик валентлик тушунчаси хусусида 
фикр билдирилган.
Синтактик теглаш - тил корпусида синтактик бирлик кидирувини юзага 
чикарувчи омил. Тил корпусида кидирувнинг содда куриниши -лемма
сузшакл, ибора ва коллокация кидируви. Ушбу белгилар карийб барча 
аннотацияланган тил корпусларида мавжуд. Синтактик ва семантик белги 
асосидаги кидирувни шакллантириш эса анча мураккаб жараён. шу сабабли 
Хамма корпусларда хам кидирувнинг бу куриниши булмайди. Хдр кандай 
аннотация турида булгани каби синтактик теглар тизимини ишлаб чикиш 
учун хам компьютер технологиялари ютуклари билан бирга узбек 
тилшунослпгида синтаксис буйича яратилган назария (караш)лар асосида 
корпуснинг парсер дастурини ишлаб чикиш мумкин. Синтаксис буйича 
яратилган барча назарий материалларни урганиш, умумлаштириш, киёслаш 
хамда синтактик теглар яратишда ёндашувни тугри танлаш мухим. Хдр бир 
тадкикотчи тилни моделлаштиришда объектив/субъектив сабабларга кура 
маълум нуктаи назарни куллаб-кувватлаши мумкин: тил структурасидан 
келиб чикиб, тилни формаллаштириш назарияси маълум бир тилга кулланса, 
бошка 
тилга 
тугри 
келмаслиги 
мумкин26. 
Олдинги 
айтилганидек, 
минималлаштириш концепциясига асосланадиган булсак, теглар тизимига 
факат зарурий ахборотни киритиш максадга мувофик булади.
Узбек формал грамматик талкинлари асослари А.Гуломов, М.Аскарова, 
Г.Абдурахмоновларнинг ишлари27 оркали кенг оммалашди. Утган асрнинг 
70-йилларига келиб, формал тахлил усулига таянган узбек синтактик 
назарияси ва узбек тили синтактик курилишининг талкини тугал шаклланди, 
1976-йилда нашр этилган илмий грамматика28да умумлаштирилди. Формал 
синтактик тавсиф натижаларига таяниб, узбек тили синтаксиси буйича 
амалга оширилган хамда катга илмий самара берган йуналишлар сифатида 
систем-структур тахлил усулларига таяниб олиб борилган семантик 
синтаксис ва валентлик буйича тадкикотларни алохида санаб утиш лозим. 
Ушбу тадкикотлардаги назарияларни умумлаштирган холда синтактик 
бирликларни фарклашнинг назарий 
асослари сифатида куйидагиларни 
ажратиш мумкин:
1) 
корпусда кидирувнинг содда куриниши сифатида лемма, сузшакл, 
ибора ва коллокация фаркланса-да, аннотацияли корпусларда морфологик 
белги асосидаги кидирув етакчилик килади. Синтактик ва семантик белгилар

Download 2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish