Тузувчилар: т


Буғдой оқсили таркиби бунга мисол бўла олади



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/58
Sana21.02.2022
Hajmi1,32 Mb.
#24605
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   58
Bog'liq
2 5463409124492444538

Буғдой оқсили таркиби бунга мисол бўла олади: 
Углерод 51-53% 

Азот 16,8-18,4% 

Водород 6,9% 

Кислород 21,7-23,0% 

Олтингугурт 0,7-1,3 %
Оқсилларнинг молекуляр массалари оқсиллар юқори молекуляр 
бирикмалар қаторига кирадилар, оқсилларнинг макромолекуляр структура- 
 
1- 
жадвал. 
Оқсилларнинг молекуляр оғирлиги 
 
га қараб, минглаб аминокислоталар қолдиқларидан ташкил топганлиги 
натижасида маълум бир молекуляр оғирликка эга бўлади. Оқсилларнинг 
молекуляр оғирлиги энг пастки чегараси 6 000 дальтон (Д), юқори чегараси 
1 000 
000 ва ундан ҳам ортиқ дальтонни ташкил этади. Аксари оқсиллар 30 000 
-50 
000 дальтон молекуляр массага эга бўлиб, булар кўпинча битта полипептид 
занжирлардан ташкил топган бўладилар. 



1-
расм. Оқсил молекуласининг қисқа кўриниши ва бу молекулада 
элементларнинг жойлашиши. 
 
Оқсил таркибига кирувчи аминокислоталар. 
Оқсилларнинг аминокилота таркибини ўрганишнинг энг қулай усули 
гидролиз ҳисобланади. Оқсиллар кислота ёки ишқор иштирокида 100-110
о
С
атрофида 24 соат босим остида, қайнатилса тўлиқ гидролизга учрайди. 
Оқсиллар гидролизида кўпроқ 6Н (20%) НСI эритмаси ишлатилади. Ёки 
(оқсилни парчаловчи фермент трипсин) ферментатив усулда ҳам 
аминокислоталарга ажратиш мумкин. Ҳосил бўлган оқсил гидролизатининг 
аминокислота таркиби хроматографик усулда ёки автоматик анализаторларда 
аниқланади. Ҳозирги вақтда тирик организмлар тарикибида 400 дан зиёд 
аминокислоталар борлиги аниқланган бўлиб, шулардан 20 таси оқсиллар 
таркибида доим, баъзилари айрим ҳолларда учрайди. 
Аминокислоталар таркибида амино ва карбоксил группа тутувчи органик 
бирикмалардир. Уларнинг оқсиллар таркибида учрайдиган вакиллари 
(пролиндан ташқари) қуйидаги умумий формула билан ифодаланилади.

Оқсил таркибига кирувчи 20 хил аминокислоталар кимёвий структура 


сига кўра бир-биридан радикал қисми билан фарқ қилади ва асосий 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish