Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
37 
боғлиқ. Ер тараққиѐтининг маълум босқичида юзага келган моддаларнинг бу 
биологик айланиши, геологик айланиш асосида руй беради. Демак, бу ҳар 
иккала жараѐн бир-бири билан боГлик ҳолда боради. Минерал ва органик 
моддаларнинг парчаланиши натижасида ҳосил бўладиган ва ўсимликлар 
томонидан ўзлаштирилмаган озиқ моддаларнинг бир қисми атмосфера 
ѐғинлари таъсирида тупроқдан сизот сувларига ювилиши ва геологик 
айланишга қушилиши мумкин
.
2.3. Тупроқ пайдо қилувчи омиллар.
Биологик айланиш тупроқ пайдо бўлишининг асосини ташкил этиши 
билан бирга, тупроққа айланаѐтган жинс юзасида минерал моддалар билан 
бир қаторда қуѐш нури энергияси таъсирида руй берадиган фотосинтез 
туфайли ҳосил бўладиган кимѐвий энергияга бой бўлган органик 
моддаларнинг тупланиш манбаи ҳам ҳисобланади. Нобуд бўлган 
ўсимликлардаги органик моддалар парчаланганда маълум миқдорда кимѐвий 
энергия ажралади ва бошқа шаклдаги энергияга айланади. Бу энергия 
жинсларда биологик (органик) моддаларнинг иштирокисиз кечиши мумкин 
булмаган жараѐнларнинг ривожланиши учун сарфланади. Тоғ жинсларидаги 
дастлабки минераллар аста-секин ўзгариб янги таркиб, тўзилиш ва 
хоссаларга эга була бошлайди ҳамда алоҳида табиий жисм ҳисобланган 
тупроқда туплана бошлайди. 
1-жадвал
Тупроқ пайдо бўлиш жараѐнида баъзи элемент бирикмаларининг 
трансформацияси (ўзгариши) натижалари
(И.С.Кауричев ва бошқалар) 
Элемент 
Тоғ жинслари, атмосфера (С,N) ва 
табиий сувлардаги бирикмалар 
Тупроқ учун характерли бўлган бирикмаларнинг 
янги шакллари 
Углерод, С 
Атмосферадаги СО
2
Тупроқ гумусли бирикмалари ва шунингдек 
организмларнинг органик қолдиқлари таркибидаги 
углерод 
Азот, N 
Кўпчилик тоғ жинслари таркибида 
азот деярли булмайди. Атмосферадаги 
молекўляр 
(N
2

азот. 
Табиий 
сувлардаги аммиак, нитратлар ва 
баъзи бошқа бирикмаларнинг қолдиғи
Тупроқ гумусли бирикмалари таркибидаги азот. 
Бироз индивидвал табиатли (аминокислоталар каби) 
азот сакловчи органик бирикмалар, аммонийнинг 
тўзлари, нитратлар. Тупроқ таркибидаги сувда 
эрийдиган моддалар. 
Фосфор, Р. 
Фосфорит ва апатит туридаги сувда 
қийин эрийдиган фосфатлар, темир, 
алюминий 
сингариларнинг 
қийин 
эрийдиган бирикмалари 
Гумусли бирикмалар таркибидаги фосфор. Ўзига 
хос органик бирикмалар таркибидаги унча кўп 
булмаган фосфор, Са, А1, Fe, Mg ва бошқа 
элементларнинг турли даражада эрийдиган аморф 
шаклидаги фосфатлар. Тупроқ қаттиқ қисмидаги 
сорбиланган 
(ютилган) 
фосфатлар. 
Тупроқ 
эритмасидаги фосфатлар.
Калий, К 
Слюдалар, гидрослюдалар, баъзи дала 
шпатлари сингариларнинг кристаллик 
панжараларидаги ўсимликларга қийин 
сингувчи калий. 
Тупроқнинг сингдириш комплекси таркибидаги 
алмашинадиган ион шаклидаги калий, тупроқ 
эритмасида эрийдиган калий тўзи. 
Кальций, Са 
Асосан қийин эрийдиган минерал 
бирикмалар, карбонатлар, фосфатлар, 
баъзи фторидлар (Флюорит) ва бошқа 
бирикмалар 
Тупроқ сингдириш комплексидаги алмашинувчи 
шаклдаги кальций иони. Кальцийнинг тупроқ 
органик 
компонентлари 
билан 
комплекс 
бирикмалари, тупроқ эритмасидаги кальций ва 
унинг эрийдиган бирикмалари. 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish