ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
247
яъни кўкимтир, кулранг-зангори ѐки хира яшил тус беради. Агар глейланиш
бошқа горизонтларда ҳам ифодаланган бўлса, уларнинг ҳарфли
индекслари
ѐнига "g" деб ѐзиб қўйилади. Масалан, Аg, Bg ва ҳоказо.
Она жинс (С)
тупроқ пайдо бўлиш жараѐнлари кам таъсир этган ёовак
жинслардан иборат.
Тупроқ ости туб жинслари (D),
одатда тупроқ
горизонтлари мвайян жинсларда пайдо бўлиб, унинг остида эса бошқа
хоссаларга эга жинслар мавжуд бўлганда ажратилади. Ҳар бир тупроқ типи
учун ўзига хос горизонтлар характерли бўлиб, баъзан бу горизонтлар айрим
тупроқлар
профилида
бўлмаслиги
мумкин.
23
Тупроқлар морфологик белгилар қуйидагича изохланади.
Тупроқнинг генетик горизонти (қатлами).
Тупроқнинг юза қисмидан
ўзгармас пастки она жинсига қадар бўлган оралиққа унинг генетик горизонти
деб айтилади.
Қазилган чуқурнинг тик деворидаги белгилар турли тупроқ типларида
ва хилларида турлича бўлиб, тупроқнинг бир неча қатламдан тузилганлигини
кўрсатади. Бу қатламлар тупроқнинг генезисига, яъни келиб чиқишига боғлиқ.
Тупроқнинг генетик қатламини В.В.Докучаев А-устки, В-ўтувчи, С-тупроқ
ости каби уч хил генетик горизонтга бўлади.
Чириндили устки қатлам (А) да
органик модда, чиринди ва хар хил
элементлар бирикмасидан иборат минерал моддалар тўпланади.
Унинг туси
қуйи қатламларга нисбатан тўқ бўлади. Шунинг учун хам бу қатлам
чириндили аккумулятив (тўпланиш) горизонти дейилади.
Ўрмон тупроқлари юзасидаги «Ўрмон қийи» ва баъзи ботқоқликлардаги
торф тамомила чириб ўзгармаган органик қолдиқ йиғиндиси бўлганлиги учун
улар тупроқ устки қатламчаси дейилади ва А ишораси билан ѐзилади.
Ўтувчи қатлам (В) элювиал (ювилувчан) горизонт деб аталади. Туси,
структураси ва қовушмасига кўра устки қатламдан ажралиб турган бу
горизонтдаги айрим бирикмалар қуйи қатламга ювилиб тушиб туради. Бу
жараѐн, айниқса, подзолга ўхшаган кислотали ва шўртоб сингари ишқорли
тупроқда очиқ кўришб туради.
Тупроқ ости қатлами (С) да устки қатламлардан
ювилиб тушадиган
айрим бирикмаларнинг тўпланишк туфайли у аллювиал (йиғувчи ва шимувчи)
горизонт хам дейилади. Бу қатламнинг туси тупроқ она жинси (рухляк)
рангидан бир оз фарқ қилади.
Тупроқ пайдо қилувчи факторлар таъсирида она жинсниинг хали
ўзгармаган қуйи қисмини профессор С.А.Захаров Д
ишораси билан
ажратишни таклиф этади. Баъзи тупроқларнинг айрим қатламлари сернам
бўлганлиги сабабли ботқоқланиш белгисига, яъни кўкимтир) тусга эга бўлади.
Кўкимтир тусли бу қатлам берч (глейли) горизонт
дейилади ва Д ишораси
билан белгиланади. Масалан, ботқоқланиш она жинс жойлашган қатламда
23
PLANT AND SOIL SCIENCES 105 Soils LABORATORY MANUAL Department of Plant and Soil Sciences
University of Massachusetts Amherst, MA 01003 Edited and Revised 1996, by D. Picking and P. Veneman
Revised and Reformatted 1997, 1999, 2001, 2002, 2003, 2006, 2007,2008 by S. Simkins