Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet220/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   216   217   218   219   220   221   222   223   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

В
1
В
2
 
горизонтчаларига 
ажратилади. 
Глей
(берч) 
горизонти (G)
- гидроморф тупроқларда ҳосил бўлади. 
Доимий ѐки узоқ муддатли сув босиб турадиган ўта нам ва эркин кислород 
етишмайдиган шароитда, тупроқда анаэроб-қайтарилиш жараѐнлари боради. 
Натижада темир, марганецнинг ва алюминий ҳаракатчан шаклининг тўлиқ 
оксидланмаган (закис) бирикмалари юзага келади ҳамда ўзига хос қиѐфа, 


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
247 
яъни кўкимтир, кулранг-зангори ѐки хира яшил тус беради. Агар глейланиш 
бошқа горизонтларда ҳам ифодаланган бўлса, уларнинг ҳарфли индекслари 
ѐнига "g" деб ѐзиб қўйилади. Масалан, Аg, Bg ва ҳоказо. 
Она жинс (С)
тупроқ пайдо бўлиш жараѐнлари кам таъсир этган ёовак 
жинслардан иборат. 
Тупроқ ости туб жинслари (D),
одатда тупроқ 
горизонтлари мвайян жинсларда пайдо бўлиб, унинг остида эса бошқа 
хоссаларга эга жинслар мавжуд бўлганда ажратилади. Ҳар бир тупроқ типи 
учун ўзига хос горизонтлар характерли бўлиб, баъзан бу горизонтлар айрим 
тупроқлар 
профилида 
бўлмаслиги 
мумкин.
23
Тупроқлар морфологик белгилар қуйидагича изохланади. 
Тупроқнинг генетик горизонти (қатлами).
 
Тупроқнинг юза қисмидан 
ўзгармас пастки она жинсига қадар бўлган оралиққа унинг генетик горизонти 
деб айтилади. 
Қазилган чуқурнинг тик деворидаги белгилар турли тупроқ типларида 
ва хилларида турлича бўлиб, тупроқнинг бир неча қатламдан тузилганлигини 
кўрсатади. Бу қатламлар тупроқнинг генезисига, яъни келиб чиқишига боғлиқ. 
Тупроқнинг генетик қатламини В.В.Докучаев А-устки, В-ўтувчи, С-тупроқ 
ости каби уч хил генетик горизонтга бўлади. 
Чириндили устки қатлам (А) да органик модда, чиринди ва хар хил 
элементлар бирикмасидан иборат минерал моддалар тўпланади. Унинг туси 
қуйи қатламларга нисбатан тўқ бўлади. Шунинг учун хам бу қатлам 
чириндили аккумулятив (тўпланиш) горизонти дейилади. 
Ўрмон тупроқлари юзасидаги «Ўрмон қийи» ва баъзи ботқоқликлардаги 
торф тамомила чириб ўзгармаган органик қолдиқ йиғиндиси бўлганлиги учун 
улар тупроқ устки қатламчаси дейилади ва А ишораси билан ѐзилади. 
Ўтувчи қатлам (В) элювиал (ювилувчан) горизонт деб аталади. Туси, 
структураси ва қовушмасига кўра устки қатламдан ажралиб турган бу 
горизонтдаги айрим бирикмалар қуйи қатламга ювилиб тушиб туради. Бу 
жараѐн, айниқса, подзолга ўхшаган кислотали ва шўртоб сингари ишқорли 
тупроқда очиқ кўришб туради. 
Тупроқ ости қатлами (С) да устки қатламлардан ювилиб тушадиган 
айрим бирикмаларнинг тўпланишк туфайли у аллювиал (йиғувчи ва шимувчи) 
горизонт хам дейилади. Бу қатламнинг туси тупроқ она жинси (рухляк) 
рангидан бир оз фарқ қилади. 
Тупроқ пайдо қилувчи факторлар таъсирида она жинсниинг хали 
ўзгармаган қуйи қисмини профессор С.А.Захаров Д ишораси билан 
ажратишни таклиф этади. Баъзи тупроқларнинг айрим қатламлари сернам 
бўлганлиги сабабли ботқоқланиш белгисига, яъни кўкимтир) тусга эга бўлади. 
Кўкимтир тусли бу қатлам берч (глейли) горизонт дейилади ва Д ишораси 
билан белгиланади. Масалан, ботқоқланиш она жинс жойлашган қатламда 
23
PLANT AND SOIL SCIENCES 105 Soils LABORATORY MANUAL Department of Plant and Soil Sciences 
University of Massachusetts Amherst, MA 01003 Edited and Revised 1996, by D. Picking and P. Veneman 
Revised and Reformatted 1997, 1999, 2001, 2002, 2003, 2006, 2007,2008 by S. Simkins 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   216   217   218   219   220   221   222   223   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish