Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet219/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   215   216   217   218   219   220   221   222   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

А
1
-гумусли-элювиал, 
тупроқ 
профилининг юқори горизонти ҳисобланиб, унда морфологик ва таркиби 
жиҳатдан минерал моддаларнинг парчаланиши ва ишқорсизланиши 
ифодаланган (ўрмон, ўрмон-дашт, дашт зоналарида яхши шаклланган). 
А
ва 
А
1
горизонтлари одатда бошқа горизонтларга нисбатан анча тўқ, қорамтир 
тусли бўлиб, бунда энг кўп миқдорда органик моддалар (гумус) ва озиқ 
моддалар тўпланган. Ишлов бериладиган тупроқлар профили одатда 
ҳайдалма горизонтдан 
(Аҳ)
бошланади. Бу горизонт тупроқ гумусли қатлам 
ва қисман пастки горизонтларнинг ҳайдалиши туфайли ҳосил бўлади.
Чимланиш жараѐни яхши борадиган қўриқ ерларда (қора тупроқлар, каштан 
ва бўз тупроқларда) чим қатлами 
(Ач)
яхши ифодаланади. 
Эллювиал
 
(ювилма) 
горизонт

2
) тупроқ минерал қисмининг интенсив парчаланиши 
ва бу маҳсулотларнинг пастки қатламларга ювилиб кетилиши жараѐнлари 
натижасида пайдо бўлади. У очроқ тусли. Иллювиал ѐки ўтувчи (оралиқ) 
горизонт (В) элювиал ѐки гумус (чиринди) ли горизонт остида ҳосил бўлиб,
она 
жинсларига 
ўтувчи 
қатлам 
ҳ
исобланади. 
Эллювиал 
горизонтли тупроқларда иллювиал горизонт яхши 
шаклланиб, унда ювилган моддалар (тупроқ пайдо бўлиш маҳсулотлари) 
қисман ана шу қатламда тўплана бошлайди. Шунинг учун шимилма горизонт 
ҳам 
дейилади.
Иллювиал горизонтнинг қуйидаги турлари: 
В

- темир моддалари 
ювилиб келтирилган. 
В
h
- гумусли моддалар шимилган, 
В
к
 
- карбонатлар 
тупланган, 
В
s
- сульфатлар ва хлоридлар келтирилган. 
В
i
 
- ил (лойка) 
заррачалари келтирилиб тўпланган қатламчалари ажратилади. Тупроқнинг 
юқори қисмидан моддалар ювилиб келтирилмайдиган шароитда (қора 
тупроқ, каштан ва бўз тупроқ кабиларда) 
В -
горизонт иллювиал 
ҳисобланмасдан балки гумусли аккумулятив горизонтдан жинсларга ўтувчи 
қатламдан иборат.У кўпинча структура ва қовушмасига кўра 

Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   215   216   217   218   219   220   221   222   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish