Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet242/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
276 
Ер сиртидаги чизиқ кесмаси одатда нишабликга эга бўлади, чунки 
кесмани бошланиши ва охири ҳар хил баландликлардан топилади. 
Чизиқнинг нишаблиги и қуйидаги формулага мувофиқ топилади: 
и= ҳ /д
бу эрда ҳ- берилган чизиқнинг нисбий баландлиги, д- нишаблиги 
аниқланаѐтган чизиқнинг горизонтал проекстияси. 
Картада нишабликни аниқлаш учун иккита горизонтал орасидаги КЛ 
чизиқ ўлчанади унинг горизонтал проекстияси д қўйилади. Кесма охири 
қўшни горизонталларда жойлашса, улар орасидаги нисбий баландлик ҳ 
релеф кесмаси баландлигига тенг бўлиб, картада рамканинг жанубига 
ѐзилади. Берилган формуладан фойдаланиб, нишаблик мингга кўпайтириб 
ифодаланади. Масалан: ҳ=1м, д=48м бўлса, унда нишаблик
и=1м/48м=0,021=21% га тенг. 
Бошқа томондан, нисбий баландлик ҳ горизонтал проекстиянинг 
нисбатига тангенс чизиқ қиялик бурчаги в.га тенг.Шунинг учун 
и= тд в, 
нишаблик ҳисобланиб ундан қиялик бурчаги аниқланади. 
21-расм 
М 
нуқта 
баландлиги ва КЛ кесма 
нишаблигини аниқлаш. 
Картадан фойдаланилганда қиялик бурчаги ҳисобланмайди, картанинг 
жанубий рамкаси остида жойлашган ѐтқизилишлар график ѐрдамида 
аниқланади. (21-расм), Горизонтал ўқ бўйича графикга қиялик бурчаклари, 
вертиккалга эса - бу бурчакларга мос келувчи д ѐтқизилишлар қўйилган. 
Улар карта масштабида ифодаланган ва қўйидаги формула бўйича 
ҳисобланган. 
д = ҳ
(Мтдв),
бу эрда ҳ-релеф кесим баландлиги, М – карта масштаби махражи. 


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
277 
22-расм. График усул. 
Горизонталлар орасида жойлашган КЛ кесмаси қиялик бурчагини 
аниқлаш учун, стиркул оралиғга олинади ва худди шундай бурчак 
графикдан (22-расм) топилади, стиркул очилган масофаси д ордината 
бўлади. Бу қидирилган қиялик бурчаги бўлади. 
3-жадвал 

Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish