Тупроқшунослик асослари


Нуқта баландлиги ва чизиқ тузилишни аниқлаш



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet241/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

. Нуқта баландлиги ва чизиқ тузилишни аниқлаш. 
Топографик планда релеф алоҳида ўзига хос нуқталар ва 
горизонталлар кўринишида тасвирланади. Горизонталлар деб, баландлиги 
бир хил бўлган нуқталарни туташтирувчи чизиққа айтилади. 
Бир сўз билан айтганда, горизонталлар – бу бир хил баландликдаги 
чизиқлардир. Горизонталлар жойдаги бошқа нуқталар сингари берилган 
юзасига Қ проекстияланади ва планда чизилади. (20-расм) 


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
275 
20-расм. Горизонталлар 
Горизонталлар: ҳ-релефни кесим баландлиги ; д-нишаблик қушни 
горизонталлар баландлик ҳ айирмаси, сатҳлар оралиғидаги масофа қийматига 
тенг бўлиб, релъеф кесими баландлиги дейилади. Кесим баландлиги қиймати 
план рамкасини пастига ѐзилади.Пландаги иккита қўшни горизонталлар 
орасидаги д масофа горизонтал ѐтқизилиш деб аталади. 
Иккита қўшни горизонталлар отметкаси бўйича, улар орасида ѐтган 
нуқталар отметкасини аниқлаш мумкин. Масалан: биринчи горизонтал 
отметкаси Ҳ=161м, (яъни ҳ=1), ѐтқизилиш д=16.8м, масофа α=7.6м биринчи 
горизонталдан С нуқтагача (7-расм). С нуқта отметкасини 0.1 м гача 
аниқликда ҳисоблаймиз. 
4
.
160
1
8
.
16
6
.
7
160
1







h
d
a
H
H
c
м 
Жойдаги чизиқ нишаблиги қиялик бурчагида ифодаланади, нишаблик 
бурчаги тангенсда ифодаланади. Қиялик бурчаги катта бўлганида, 
нишаблик шунча тик бўлади: 
у= тдв = 
d
h
7-расм.
Бизнинг мисолимизда 
у =
8
,
16
1
=0,0595. 
5. Қиялик бурчаги ва нишабликни аниқлаш. 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish