Тупроқ физикаси



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

Буғсимон сув. 
Суюқ ва қаттиқ ҳолдаги сув билан эгалланмаган ѐки 
қисман эгалланган ковакликларда сақланади. Буғсимон нам тупроқдаги барча 
турдаги сувларнинг буғланишидан ҳосил бўлади. 
Буғсимон сув тупроқда икки йўл билан: диффузия натижасида, яъни сув 
буғларининг таранглиги юқори бўлган жойдан, паст жойга қараб ҳаракат 
қилади ва ҳаво оқими билан бирга ҳаракатланади. Буғсимон сув ҳаракати 
атмосфера ҳароратига боғлиқ. Кундузи тупроқ юзасининг ҳарорати пастдаги 
қатламга нисбатан юқори бўлганда, сув буғлари юқоридан пастга қараб, кечаси 
совиганда, аксинча, пастдан юқорига ҳаракат қилади. 
Тупроқдаги буғсимон сув миқдори жуда кам (0,001 %) бўлса-да, намнинг 
тупроқда тенг тарқалишида катта роль ўйнайди. Бундан ташқари, буғсимон сув 
ўсимликларнинг илдиз тукчаларини қуриб қолишдан сақлайди. Тупроқ намлиги 
камдан-кам ҳолларда максимал гигроскопикликка нисбатан (тупроқнинг энг 
юқори қатламларидан ташқари) паст бўлганидан, тупроқ ҳавосининг намлиги 


100 
100 % даражасида ушланиб турилади ҳамда ўсимлик илдизлари учун мақбул 
шароит яратилади. 
Гигроскопик сув. 
Одатдаги очиқ шароитда ѐтган тупроқдан бирорта 
идишга намуна олиб, уни узлуксиз 4-6 соат давомида махсус термостатда 100-
105
0
С атрофида қуритилади, сўнг тарозида тортилади. Қуритилган тупроқни 
очиқ жойда бир оз (2-3 соат) совитиб, яна тортилса оғирроқ бўлиб қолганини 
кўрасиз. Демак, тупроқ куритилганда унда сингдирилган сув молекулалари 
буғланиб кетади, совитилганда эса, тупроқ заррачаларининг адсорбцион 
(сорбцион) тортиш кучи таъсирида атмосфера ҳавосидаги сув молекулалари 
тупроққа қайта сингади ҳамда тупроқ заррачалари юзасида тўплана бошлайди 
(15-расмдаги биринчи ҳолат). 
Тупроқ заррачаларининг атмосфера ҳавосидаги сув молекулаларини 
(намни) ўзига сингдириш қобилиятига унинг 
гигроскопиклик хусусияти
ва шу 
йўл билан сингдирилган сув 
гигроскопик сув
деб аталади. 
Гигроскопик сув тупроқ заррачалари орқали жуда катта босим билан 
ушлаб турилганлиги туфайли ундан ўсимлик ва бошқа тупроқ организмлари 
фойдалана олмайди. Шунинг учун ҳам гигроскопик сувни тупроқ билан 
зич 
боғланган сув
деб юритилади.
Гигроскопик сув моддаларни эритиш ҳамда электр ўтказувчанлик 
қобилиятига эга эмас, музлаш даражаси ҳам жуда паст (-78° С). Гигроскопик 
сувнинг миқдори тупроқларда ўзгармайдиган сон эмас. Унинг миқдори 
биринчидан ҳавонинг намлиги ошиши билан кўпайса, иккинчидан тупроқ 
механик таркибининг оғирлашиши, коллоид заррачалар ва органик 
моддаларнинг кўпайиши билан ортади. Бу ўринда, айниқса, тупроқни ташкил 
этган ҳар хил минералларнинг сувга бўлган муносабати катта роль ўйнайди. 
Борди-ю, минераллар сувни ўзига яхши қабул қилса, (гидрофил бўлса) бу 
минералларнинг гигроскопиклиги шунча юқори бўлади, агарда минераллар 
сувни ўзига яхши қабул қилмаса (гидрофоб), бундай минералларнинг 
гигроскопиклиги паст бўлади. Тупроқ таркибида минерал тузлар (NaCl, Na
2
SO
4

CaCl
2
ва бошқалар) миқдорининг ошиши, унинг албатта, гигроскопиклик 
қобилиятининг юқори бўлишига олиб келади. Гигроскопик сув миқдори 
атмосфера ҳавосининг сув буғлари билан тўйинганлик даражасига қараб 
ўзгариб боради. Тупроқ ҳавосининг сув буғлари билан максимал тўйинган 
ҳолатида (нисбий намлик 94 - 96% бўлганда) сингдирилган максимал намлик 
миқдори қуруқ тупроқ массасига нисбатан фоиз ҳисобида ифодаланиб, бу 
намликни 
максимал гигроскопик сув 
(МГ) деб атаймиз. Бунда тупроқ заррачаси 
атрофи батамом сув молекулалари билан ўралган бўлади (15-расмдаги иккинчи 
ҳолат).
Гигроскопик ва максимал гигроскопик намликларни аниқлаш, 
тупроқнинг таркибий қисмлари тўғрисида мулоҳаза юритишга имкон беради. 
Баъзи 
ҳолатларда 
максимал 
гигроскопиклик 
кўрсаткичи 
орқали 
ўсимликларнинг сўлиш намлигини ѐки сўлиш коэффициентини ҳисоблаб 
чиқиш мумкин. 


101 
26-жадвалда Ўзбекистон ҳудудларидаги асосий тупроқ типларида зич 
боғланган (гигроскопик, максимал гигроскопик, ўсимликнинг сўлиш намлиги) 
ва бўш боғланган (максимал молекуляр намлик) сувларнинг миқдори 
келтирилган.

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish