Тупроқ физикаси



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

Тупроқ структураси
деб, мазкур тип ва унинг қатламига хос ҳар хил 
катталикка, шаклга, чидамлиликка (сувга) эга бўлган агрегатлар йиғиндисига 
айтилади. 
Тупроқда 3 хил (кубсимон, призмасимон, плитасимон) структура фарқ 
қилиниб, улар бир неча турдан иборат бўлади (22-жадвал, 13 - расм). 
22-жадвал 
Тупроқ структура бўлакчаларининг классификацияси 
(С.А.Захаров бўйича) 
 
Тури 
Хили 
Агрегат, йирик-майдалиги, 
мм 
Палахса
1 тип. Кубсимон
йирик палахса 
майда палахса 
> 10 
10 – 1 
Кесакча
йирик кесакча 
кесакча
майда кесакча 
10 – 3 
3 – 1 
1 – 0,05 
Тўзон (чанг) 
тўзон (чанг) 
0,05 
Ёнғоқсимон
йирик ѐнғоқсимон 
ѐнғоқсимон
майда ѐнғоқсимон
> 10 
10 – 7 
7 – 5 
Донадор
йирик донадор 
донадор 
майда донодор 
5 – 3 
3 – 1 
1 – 0,05 
Устунсимон
2 тип. Призмасимон 
йирик устунсимон 
устунсимон 
майда устунсимон 
> 5 
5 – 3 

Устуннамо
йирик устуннамо 
устуннамо 
майда устуннамо 

5 – 3 
< 3 
Призмасимон
йирик призмасимон 
призмасимон 
> 5 
5 – 3 


78 
майда призмасимон 
3 – 1 
Плитасимон
3 тип. Плитасимон 
сланецсимон 
плитасимон 
япроқсимон 
> 5 
5 – 3 
3 – 1 

Тангачасион
йирик тангачасимон 
майда тангачасимон 
3 – 1 

Ҳар хил тупроқ типи учун маълум бир турдаги структура ҳарактерлидир. 
Масалан, қора тупроқлар учун – донадор кесакчали, подзол тупроқлар учун – 
баргсимон, шўртоблар учун – устунсимон, бўз тупроқлар учун – кесакчали – 
чангсимон шакли ҳарактерлидир. 
 
 
13-расм. Тупроқ структураси асосий агрегатларининг кўриниши 
(С.А.Захаров бўйича) 
I-тип:
1-йирик кесакчали; 2-ўртача кесакчали; 3-майда кесакчали; 4-чангсимон; 5-
йирик ѐнғоқчасимон; 6-ѐнғоқчасимон; 7-майда ѐнғоқчасимон; 8- йирик донадор; 9-донадор; 
10-кукунсимон; 11-тупроқ “маржонлари”. 
II-тип:
12-13-устунсимон; 14-йирик призмасимон; 15-призмасимон; 16-майда 
призмасимон; 17-жуда майда призмасимон. 
III-тип:
18-сланецсимон; 19-пластинкасимон; 20-баргсимон; 21-дағал тангасимон; 
22-майда тангасимон. 


79 
Деҳқончилик тарихида структурали тупроқларнинг сув, ҳаво ва озиқ 
режими яхши бўлиши исботланган. Бу борада В.В.Докучаев, П.А.Костычев, 
В.Р.Вильямс, К.К.Гедройц, Н.А.Качинский, И.Б.Ревут каби етук олимларнинг 
хизматлари катта. Структурали тупроқнинг афзаллиги шундаки, унинг 
коваклиги айни вақтда икки категорияга бўлинади: ингичка, қил (диаметри 0,05 
мм дан кичик) ва йирик ковакли, кўпинча агрегатлараро ковакли ҳам (диаметр 
0,2 мм дан каттароқ) бўлади. 
Тупроқда бу коваклар мавжуд бўлса, унинг барча энг муҳим хоссалари – 
сув, ҳаво хоссалари, микробиологик ва технологик шароитлари ўзаро 
мувофиқлашади. Натижада тупроқ унумдорлиги юқори ва экилган ҳар қандай 
экиндан мўл ҳосил олинади. Бундай структурага эга бўлмаган тупроқлар 
маданийлашмаган, унумдорлиги паст ҳисобланади. 
Тупроқ структурасининг энг муҳим хусусияти – майда кесакчали ва 
донадорлигидир. Диаметри 0,25 – 10 мм катталикдаги кесакчаларининг сувга 
чидамлилигидир. Агрегат бўлакчанинг қайси бир шаклига агрономик жиҳатдан 
баҳо бермоқчи бўлсак сувга чидамли макро - (диаметри 0,25 мм дан катта) ва 
микроагрегатлар (диаметри 0,25 мм дан кичик) миқдори инобатга олинади (23-
жадвал). 

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish