Тошкент вилояти Давлат педа­гогика институтининг 30 йил- лик санасига бапшлайман



Download 490,24 Kb.
bet13/38
Sana24.02.2022
Hajmi490,24 Kb.
#247872
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   38
Bog'liq
А З Зокиров Узбекистоннинг шифобахш ресурслари ва шифогох масканлари

Ицлимлашиш. Одамнинг доимий яшаш жойини уз- гартириб, янги и^лим шароитига мослашуви акклимати­зация — ицлимлашиш деб аталади. Бундай шароитга ут- ганда одамнинг умумий з^олати бир оз узгариб, ланж бу- лиши, боши огриши ёки организмида анча жиддий узг гаришлар (моддалар алмашинуви, ички секреция безла-


47




ри, овкат з^азм ^йлиш аъзолари ва асаб системаси фао- лиятининг бузилиши) келиб чи^иши мумкин.
Янги изушм шароитига ^рганиш даврида одамда ю^умли касалликлар пайдо булиши мумкин. Масалан, шимолга к^чган жанубликларда сил, жанубга к^чиб борган шимолликларда эса тропик безгак з^райиб до- лиши мумкин.
И^лимлашиш туфайли организмнинг умумий зузлати- ни яхшиловчи датор узгаришлар (^он таркиби, иафас- иинг чуцурлиги ва тезлиги, юрак ^ис^аришининг сони, иштаз^а ъщ
бош^а аъзолар фаолияти) з^ам кузатилади. Об-^аво инжицликларига, шамоллаш ва юцумли касал- ликларга нисбатан организмни чини^тириш учуй к^про^ тоза завода сайр дилиш лозим.
Еруглик кам булган шароитда (шахта, кессон ишла- рида, чекка шимолий районларда) ишловчилар учуй ай- ни^са цуёш ваннаси жуда фойдали. Узо^ ва^т ноцулай маишйй, ишлаб чи^ариш ёки огир ицлим шароитида иш- лайдиганлар, витамин етишмовчилиги ва цон касаллик- ларига дучор булган кишилар, ^ургошин, симоб з^амда бош^а огир металлар билан сурункали заз^арланганлар учун з^ам з^уёш ваннаси тавсия этилади. Аммо кам^он- лик ва невроз касалликлари билан огриган беморларга з^уёш ваннасини жуда эз^тиёткорлик билан буюриш ло­зим. Яхшиси, дастлаб з^аво ваннасини оз-оздан цабул (^ила бошлаб, аста-секин цуёш-з^аво ваннасига ^тган маъдул.
Организмнинг юцумли микробларга царшилиги, i\OH билан таъминланишининг камайиши, моддалар алмаши- нувининг бузилиши билан боглид булган тери касаллик- ларида (сурункали гуш, фурункулёз, дерматитлар, ки­чима, псориаз, уткинчи яра, секин битувчи юза яралар- да) з^ам ^уёш ваннаси цабул ^илиш жуда э^тиёткор- лнкни талаб ^илади. Упка силининг уткир турида, экс- судатив плевритда, меъда-ичак йулининг уткир касал- ликларида, сурункали ич кетиш, дандли диабет, гемофи­лия, марказий асаб системасининг органик касалликла- рида, бощ мия томирлари склерозида, бош огри^ларида, яз^ол намоён буладиган вегетатив бузилишларда ^уёш муолажалари тавсия этилмайди.
^аво ваннаси организмни даволаш ва чиництириш учун цулланади. Бундай муолажа таъсирида организм- шшг барча з^аётий му.\им функционал системалар фао-


48




лияти яхшиланади. %аво ваннаси ^абул цилганДа opfa- низмга цатор метеорологик омиллар: х,арорат, намлик, ^авонинг ионлашуви ва цуёш радиацияси таъсир курса- тади. Х,аво харорати ^анчалик паст, кучли шамол б^лса, х;аво ваннасининг таъсири х;ам шунчалик говори б^лади. Или^ хаво киши танасига хуш ё^ади, сову^ ва сал^ин з^аво ваиналари эса цузгатувчи таъсир курсатиб, барча аъзолар фаолиятини кучайтиради. ^аво ваиналари таъ- сирида сийдик ажралиши, ичак, з^аракати, овцат з^азми яхшиланади. • - и : .
Даво ваннасини ва унинг меъёрини даволовчи врач буюради. Камк,увват беморларга з^аво ваннаси чумилиш- дан олдин чини^тирувчи муолажа сифатида буюрилади. Сов^отиб ^олмаслик учун уни жисмоний машцлар бажа- риш билан бирга цабул цилинади.
Барча уткир касалликларда з^аво ваннаси тавсия этилмайди. Бронхиал астма, бод, радикут з^амда гипер­тония касалликлари бор беморларга з^аво совуц ва сал- 1уин булганида муолажа з^абул крзлиш мумкин эмас.
Шифохона врачлари беморларга сайр ва терренкур (пиёда Юриб даволаниш)ни тавсия этишади. Тоза заво­да сайр з^илиш одамнинг асаб-руз^иятига яхши таъсир курсатади.
Доимий сайр цилиш натижасида юрак-томир ва на- фас системалари мустаз^камланади ,ов^ат з^азм б^лиши ва моддалар алмашинуви яхшиланади.
Терренкур усули санаторийларда кенг тар^алган. Терренкур — белгиланган масофа буйича пиёда юриб, ю^орига к^тарилиш демакдир. Бундай юриш юрак-томир системасини муста\камлайди, нафас фаолиятини ва мод­далар алмашинувини яхшилайди, асаб-мушак тонусини оширади. Терренкур учун ортиб борувчи нагрузкани >^и- собга олиб, бир неча маршрут белгиланади. Масалан: 1 - маршрут — енгил (500 метргача); 2- маршрут — урта (1500 метргача); 3-маршрут — цийинро^ (3000 метрга­ча) булади. Барча маршрутларда (з^ар юз метрдан ке- йин) дам олиш учун салцин жойларга уринди^лар ;урна- тилади. ' ‘
МИНЕРАЛ СУВЛАР, БАЛЧЩ ВА ЮЗА СУВЛАРНИНГ
ШИФОБАХШЛИГИ
Таркибида куп ми^дорда органик бирикмалар, мине­рал компонентлар, газлар. булган, шунингдек, кимёвий



Download 490,24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish