Тошкент вилояти Давлат педа­гогика институтининг 30 йил- лик санасига бапшлайман



Download 490,24 Kb.
bet1/38
Sana24.02.2022
Hajmi490,24 Kb.
#247872
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38
Bog'liq
А З Зокиров Узбекистоннинг шифобахш ресурслари ва шифогох масканлари



Тошкент вилояти Давлат педа­гогика институтининг 30 йил- лик санасига бапшлайман.
Муаллиф.


кириш
Атрофимизни ;ураб турган она табиат инсоният мав- жудлигининг бош шартидир. Зеро, инсониятни табиат ва унпнг инсон таъсирида узгарган ^исми — атроф-муз^ит- сиз асло тасаввур этнб булмайди. Инсоннинг узи з$ам келиб чи^ишига кура табиатнинг ажралмас ^исмидир. Табиат инсон з^аёти учун энг зарур болтан сув ва хаво- гина эмас, балки барча хил моддий неъматлар манбаи хдм з^исобланади. Барча табиий фанларнинг (табиий гео­графия, геология, биология, тиббнёт ва з^.к.) умумий урганиш объект» б^лмиш бу ута муракаб .\осила инсои- нинг хаётн ва фаолияти учун бециёс аз^амиятга эга бул- ган цуйидаги уч муз^пм вазмфаии утайди.
Биринчидан, инсон з^аёти учун зарурий барча таби­ий ресурслар (чунончи, сув, з^аво, исси^лик, тупрод, усимликлар, з^айвонлар, ер ости бойликлари)ни бетух- тов етказиб беради ва урнини т^лдириб туради.
Иккинчпдан, инсон хаёти ва фаолияти учун зарур макон хамда мухит, яъни географик ва экологии шароит булиб хнзмат цилади.
Учпнчидан, табиат ва унпнг хилма-хнл ландшафтла- ри хамда объектлари узига хос табиий лаборатория, табиат хацидаги билимлар манбаи (яъни «табиат кито- би») ва инсонга рухпй озуца бсрувчи, завг; ва ором ба- шшловчи бетакрор ва бециёс манбадир.
Энди биз мух.тарам кнтобхонларга тавспя этмо^чи булган география ва тнббнст оралнгндаги «рекреация» з^ацпда суз юритамиз.
Рекреация сузн полякча «рекреасиа»—«дам олиш», лотиича «рекреатно»—«соглицни тиклаш» демакдир.
Инсоннинг рекреацион фаолияти дам олиш, хордн^ чицариш, соглицни тиклаш, табиат ва маданият объ- ектларидан зав^ланиб, руз^ий кайфиятни кутаришга ца- ратнлган фаолпят мажмуасини уз ичига олади. Бу фао- лиятин урганадиган фан «рекреацион география» деб


3




юритилади. К,исцача цилиб айтсак, рекреацион геогра­фия инсоннинг рекреацион фаолиятини о^илона ташкил этиш ва бош^ариш, рекреация ресурсларидан самарали фойдаланиш х.ацидаги фандир. ^удудларнинг рекреацион географиясини Урганишда асосий эътиборни одамларнинг иш ва^тидан ташцаридаги, яъни буш вацтидаги ^ордиц чицариш, жисмоннй ва ру,\ий цувват олиш фаолиятига берилади. Бунда буш вацтнинг узига ижтимонй имтиёз ва неъмат деб царалиб, ундан тугри, оцилона фойдала­ниш эса жамиятнинг и^тнсодий, ижтимонй, маданий ва маънавий тара^иётининг му^им омнли саналади.
Бизга маълумки, ^ар цандай адолатли, демократик ва юксак ривожланган жамиятда одамларга гамхурлик цилиш ^укуматнинг диедат марказида булади, чунки бу- сиз жамият яхши ривожланмайди, гуллаб-яшнамайди, бахтиёр турмуш кечира олмайди. Одамларга булган гамхурликнинг ёрцнн маданий ва маънавий иамунаси — бу рекреацион фаолнятни нлмнй жи^атдан тугри таш- кнл этиб, уни фаол ва муттасил олиб боришднр.
Одамларнинг моддий турмуши яхшиланиб, уларнинг буш ва^ти ортган сари уларда рекреацион фаолиятга булган э^тнёж ва талаблар >^ам орта боради. Инсон уз умрининг 1/4 дан 1/3 гача булган ^исмини ташкил этув- чи буш вацтида тулацонли дам олиб, соглигини тиклай- ди, табиат цУйнида ва тарихий-маданий обидаларга сай­ру саёхат цилиб, чинакам рух.ий-маънавии озуца олади. Бу ривожланган жамият кишисининг табиий туйгусиги- на бУлнб 1^олмай, балки зарурий ^аётий эхдиёжи ^ам- дир. Рекреацион фаолият инсоннинг ру^ий ^олати ва ме^нат цобилиятини тиклаш билан бирга, унга она та­биат, ва унинг хусуснятлари тугрисида хилма-хил ва бой маълумот беради, унинг дунё^арашини бойитади. Рек­реация географиясининг объекта — турли ландшафт >^у- дудлари, унинг илмий-тадди^от предмети эса ^удудий рекреацион тизимлар ^исобланади. Бунда рекреацион ^удудларнннг рекреацион ресурслари, рекреацион ра- йонларнинг географик ва тиббиёт цонуниятлари Урга- нилади.
^озирги пайтда рекреацион география махсус илмий йуналиш сифатида хал^имизнинг рекреацияга булган э^тиёжини ^ондиришга ^аратилган, бунда географик ва рекреацион тад^и^отлар айни^са му^пм ахамиятга эга.
Рекреацион география фанининг асосий вазифаси —


4




уцувчнларни рекреация географпясининг илммй асосла- рц билан танпштирган зрлда, уларга табиий омиллар- нинг одам организмига таъснрн, бунинг оцибатида ор- ганмзмда турли хил физиологик узгаришларнинг руй бериши натижасида кишиларда табиий ва ру^ий кучлар вужудга келиб, уларнннг саломатлигининг тикланиши зргрда тасаввур беришдир. Бунинг учун табиин-^уду- днй жойларда дам о'лиш, даволаннш, сайру саё^ат ва спорт-согломлаштнриш муассасаларинн ташкил этиш, мавжуд зрракатдагиларнни янада ривожлантириш ха­сида курсатмалар берилади. Энг му^ими рекрсацион фаолият, рекреацпон омиллардан фойдаланиб, саломат- лнкни тиклаш муассасаларининг ташкил этиш йуллари- ни Узбекистон з^удуди мисолида уцувчнлар онгига синг- дириш, айни вацтда уларни фаол рекреацпон фаолиятга тайёрлашдир.
Бундан ташцари, рекреацпон ранонларга, тарихнн- маданий обидаларга сайру саёзртлар уюштириш, рекреа­ция мазмунидаги телефильм, кинофильмларни намойнш ^илиш, радиола эшнттнришларни олиб бориш, бу созр- даги Уцув ва илмин-оммабоп адабиётлар билан уцувчн- ларни таништирншнинг а.^амиятн беннзрят каттадир.
Бизнпнг мацсадимиз китобхонларнн муста^ил респуб- ликамизда энди куртак отаётган рекреацпон фанининг мазмуни, рекреация муассасаларининг а^амиятн, асосин йуналишлари билан таништириш ва уларга хознрги кун- даги унинг амалий ва маданий а.^амиятнин тушунтириб беришдир.
РЕКРЕАЦИЯ ВА УНИНГ А^АМИЯТИ
ФАОЛ ДАМ ОЛИШ ТУРЛАРИ
Рекреация — «табиат цуйнида дам олпш, кайфиятнп яхшилаш, соглнцнн тиклаш, саёхат цилнш, табиат омнл- лари таъсиридан даволаниш» демакдир. Дам олишнн ташкил цилишдан олдин дам олишнинг турли куриннш-; ларини аницлаш лозим.
Дам олиш — бу кенг маънода олнб ррралганда иш- лаб чи^аришдагн ва уйДагн иш фаолнятини тухтатиб, зрёт кечириш учун зарур булган биологик эхтиёжни rpii- диришдир. Одам ^зининг жисмоний ва маънавий к;увва-' тини тиклаб олиш учун дам олади. У х;ар куни цис^а


5




ва^т ёки узо^роц дам олиши мумкин. Дам олншнинг з^ар бир тури узига хос хусусиятларга ва муаммоларга эта.

Download 490,24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish