Тошкент вилояти Давлат педа­гогика институтининг 30 йил- лик санасига бапшлайман



Download 490,24 Kb.
bet16/38
Sana24.02.2022
Hajmi490,24 Kb.
#247872
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   38
Bog'liq
А З Зокиров Узбекистоннинг шифобахш ресурслари ва шифогох масканлари

70




кислйкларнинг денгиз сат.\ига ннсбатан ^ртача баланд- лиги 120—180 м атрофида, энг паст текислик Орол ден- гизи б^йида, денгиз сат^идан баландлиги 50 м атрофи- да. Кизилцум чулининг гарбида пасткина Султон-Увайс тизмаси (энг баланд жойи — 4/3 м), Марказида Букан- тов (758 м), Томдитов (922 м), Мурунтов ва К,улжу^тов (785 м) каби паст тоглар жойлашган.
Турон паст текислигининг шарцида тоглар орасида Мирзачуд, Марказий Фаргона ч^ли, жануби-шарцида К,арши, Карноб чуллари бора-бора тоглар оралигидаги сойликлар билан бирлашиб, тогларга туташиб кетади.
Узбекистон худудидаги тоглар Тянь-Шань ва Олой- Хисор tof
тизмасига киради. Унинг баланд цисми 4 минг метрдан зиёд (Хисордаги энг баланд чуцк;и—4683 м). Тянь-Шаннинг Узбекистон ^исмида Коржантов, Угам, Чот^ол, Гурама тизмалари, улар орасида Чирчи^, О^ан- гарон боти^лари, Фаргона водийси атрофида Фаргона, Олой, Туркистои- тизмалари, Туркистон тизмасининг гарбий давоми Моргузар, Нурота тизмалари, Нурота тизмасининг жанубдаги тоглар эса Зарафшон тизмаси­нинг давоми ^исобланади. Хисор тизмасидан гарб ва жануби-гарбга томон Яккабог, Чакчар, Бойсунтог, Сур- хонтог, ундан шарада Тожикистон чегарасн б^йлаб Бо- 6otof тизмаси жойлашган. Барча тог тизмаларини во- дийлар, сойлик ва пастликлар ажратиб туради. Булар эса узоц геологик даврлар давомида ернинг ички ва танщи кучларининг ударо таъсири оцибатида мураккаб ва хилма-хил рельеф шаклларини ташкил этади.
Узбекистон з^удуди геологик тузилиши жи^атидан Тянь-Шань эпигерцин тоглари з^амда Турон эпигерцин плитасидан ташкил топган. Унинг шар^ий цисмидаги тоглар неоген ва туртламчи даврдаги альп тектоник з^а- ракати натижасида кутарилган. Бу з^аракат зсозир з$ам кузатилмоцда. Турон плитаси кристалли жинслар, унинг устки цисми эса турли даврларга хос булган ч^кинди- лардан иборат.
Узбекистон геологик ёт^изи^лари турли хил жара- ёнлар натижасида пайдо булган. Улар орасида фойдалн цазилмалардан мис, цургошин, газ, нефть, тузлар, цим- матба^о тошлар, минерал сув ва балчицдар учрайди.
И^лими. Узбекистоннинг ицлим шароити рекреация муассасаларини ташкил этиш, ривожлантиришда катта а^амиятга эга. Ицлимининг ^уру^лиги, континенталлиги



Download 490,24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish