Ицлимлашиш. Одамнинг доимий яшаш жойини уз- гартириб, янги и^лим шароитига мослашуви акклиматизация — ицлимлашиш деб аталади. Бундай шароитга ут- ганда одамнинг умумий з^олати бир оз узгариб, ланж бу- лиши, боши огриши ёки организмида анча жиддий узг гаришлар (моддалар алмашинуви, ички секреция безла-
47
ри, овкат з^азм ^йлиш аъзолари ва асаб системаси фао- лиятининг бузилиши) келиб чи^иши мумкин.
Янги изушм шароитига ^рганиш даврида одамда ю^умли касалликлар пайдо булиши мумкин. Масалан, шимолга к^чган жанубликларда сил, жанубга к^чиб борган шимолликларда эса тропик безгак з^райиб до- лиши мумкин.
И^лимлашиш туфайли организмнинг умумий зузлати- ни яхшиловчи датор узгаришлар (^он таркиби, иафас- иинг чуцурлиги ва тезлиги, юрак ^ис^аришининг сони, иштаз^а ъщ бош^а аъзолар фаолияти) з^ам кузатилади. Об-^аво инжицликларига, шамоллаш ва юцумли касал- ликларга нисбатан организмни чини^тириш учуй к^про^ тоза завода сайр дилиш лозим.
Еруглик кам булган шароитда (шахта, кессон ишла- рида, чекка шимолий районларда) ишловчилар учуй ай- ни^са цуёш ваннаси жуда фойдали. Узо^ ва^т ноцулай маишйй, ишлаб чи^ариш ёки огир ицлим шароитида иш- лайдиганлар, витамин етишмовчилиги ва цон касаллик- ларига дучор булган кишилар, ^ургошин, симоб з^амда бош^а огир металлар билан сурункали заз^арланганлар учун з^ам з^уёш ваннаси тавсия этилади. Аммо кам^он- лик ва невроз касалликлари билан огриган беморларга з^уёш ваннасини жуда эз^тиёткорлик билан буюриш лозим. Яхшиси, дастлаб з^аво ваннасини оз-оздан цабул (^ила бошлаб, аста-секин цуёш-з^аво ваннасига ^тган маъдул.
Организмнинг юцумли микробларга царшилиги, i\OH билан таъминланишининг камайиши, моддалар алмаши- нувининг бузилиши билан боглид булган тери касаллик- ларида (сурункали гуш, фурункулёз, дерматитлар, кичима, псориаз, уткинчи яра, секин битувчи юза яралар- да) з^ам ^уёш ваннаси цабул ^илиш жуда э^тиёткор- лнкни талаб ^илади. Упка силининг уткир турида, экс- судатив плевритда, меъда-ичак йулининг уткир касал- ликларида, сурункали ич кетиш, дандли диабет, гемофилия, марказий асаб системасининг органик касалликла- рида, бощ мия томирлари склерозида, бош огри^ларида, яз^ол намоён буладиган вегетатив бузилишларда ^уёш муолажалари тавсия этилмайди.
^аво ваннаси организмни даволаш ва чиництириш учун цулланади. Бундай муолажа таъсирида организм- шшг барча з^аётий му.\им функционал системалар фао-
48
лияти яхшиланади. %аво ваннаси ^абул цилганДа opfa- низмга цатор метеорологик омиллар: х,арорат, намлик, ^авонинг ионлашуви ва цуёш радиацияси таъсир курса- тади. Х,аво харорати ^анчалик паст, кучли шамол б^лса, х;аво ваннасининг таъсири х;ам шунчалик говори б^лади. Или^ хаво киши танасига хуш ё^ади, сову^ ва сал^ин з^аво ваиналари эса цузгатувчи таъсир курсатиб, барча аъзолар фаолиятини кучайтиради. ^аво ваиналари таъ- сирида сийдик ажралиши, ичак, з^аракати, овцат з^азми яхшиланади. • - и : .
Даво ваннасини ва унинг меъёрини даволовчи врач буюради. Камк,увват беморларга з^аво ваннаси чумилиш- дан олдин чини^тирувчи муолажа сифатида буюрилади. Сов^отиб ^олмаслик учун уни жисмоний машцлар бажа- риш билан бирга цабул цилинади.
Барча уткир касалликларда з^аво ваннаси тавсия этилмайди. Бронхиал астма, бод, радикут з^амда гипертония касалликлари бор беморларга з^аво совуц ва сал- 1уин булганида муолажа з^абул крзлиш мумкин эмас.
Шифохона врачлари беморларга сайр ва терренкур (пиёда Юриб даволаниш)ни тавсия этишади. Тоза завода сайр з^илиш одамнинг асаб-руз^иятига яхши таъсир курсатади.
Доимий сайр цилиш натижасида юрак-томир ва на- фас системалари мустаз^камланади ,ов^ат з^азм б^лиши ва моддалар алмашинуви яхшиланади.
Терренкур усули санаторийларда кенг тар^алган. Терренкур — белгиланган масофа буйича пиёда юриб, ю^орига к^тарилиш демакдир. Бундай юриш юрак-томир системасини муста\камлайди, нафас фаолиятини ва моддалар алмашинувини яхшилайди, асаб-мушак тонусини оширади. Терренкур учун ортиб борувчи нагрузкани >^и- собга олиб, бир неча маршрут белгиланади. Масалан: 1 - маршрут — енгил (500 метргача); 2- маршрут — урта (1500 метргача); 3-маршрут — цийинро^ (3000 метргача) булади. Барча маршрутларда (з^ар юз метрдан ке- йин) дам олиш учун салцин жойларга уринди^лар ;урна- тилади. ' ‘
МИНЕРАЛ СУВЛАР, БАЛЧЩ ВА ЮЗА СУВЛАРНИНГ
ШИФОБАХШЛИГИ
Таркибида куп ми^дорда органик бирикмалар, минерал компонентлар, газлар. булган, шунингдек, кимёвий
Do'stlaringiz bilan baham: |