Тошкент “транспорт ва логистика: республика транспорт-транзит салоҳиятини ривожлантиришда рақамлитехнологиялар”



Download 17,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet387/437
Sana20.07.2022
Hajmi17,03 Mb.
#828940
TuriСборник
1   ...   383   384   385   386   387   388   389   390   ...   437
Bog'liq
TЛ Конференция 1188 стр

Адабиётлар 
 
1. Уткин В.С., Ярыгина О.В. Расчет надежности железобе-
тонных балок по критерию развития нормальных трещин // Бетон и 
железобетон. 2013, № 2. С. 18-22.
2. Селяев В.П., Соломатов В.И., Ошкина Л.М., Химическое
сопротивление цементных бетонов.
3. Анисимов А.В. Деградационные процессы в железобетоне 
мостовых конструкций. Методы оценки и прогнозирования. Дис. на 
соискание учен. степени канд. техн. наук. Саранск, 2003. 185 с.
4. Баженов Ю.М. Технология бетона. М.: Высшая школа, 1987. 
415 с.


884 
5. Болотин В. В. Применение методов теории вероятностей и 
теории надежности в расчетах сооружений. М.: Стройиздат, 1971.
6. Аугусти Г., Баратта А., Каммата Ф. Вероятностные методы
в строительном проектировании. М.: Стройиздат, 1988. 580 с.
7. Григорович В.К. Твердость и микротвердость металлов. М.: 
Наука, 1976. 230 с.
8. Гусев Б.В. Подходы к решению задачи по оценке теорети-
ческой прочности бетона // ПГС, 2013. № 7. С. 44-46.
 
 
Ш.Б. Ахмедов (Тошкент Давлат Транспорт Университети 
«Автомобиль йўлларидаги сунъий
иншоотлар» кафедраси PhD) 
 Т.Ю. Раджабов (Тошкент Давлат Транспорт Университети 
«Автомобиль йўлларидаги сунъий иншоотлар»
кафедраси катта ўқитувчи; 
Р.С. Оспанов (Тошкент Давлат Транспорт Университети 
«Автомобиль йўлларидаги сунъий иншоотлар»
кафедраси ассистент) 
 
БИР БУТУН СЕКЦИЯЛИ ҚОПЛАМА 
КОНСТРУКЦИЯЛАРИДАГИ НУҚСОНЛАР 
 
Тоннелларни қуриш ва улардан фойдаланиш амалиётида баъ-
зида тоннелларда шикастланиш ҳоллари учрайди [10]. Тоннеллар 
шикастланишининг сабаблари қуйидагилардир: нотўғри баҳолаш 
ёки тоннелларнинг жойлашган ўринларида геотехник ва иқлим ша-
роитлари тўғрисида етарли маълумотга эга эмаслиги. Вақти-вақти 
билан ривожланаётган ер ости сувларининг даражаси атрофдаги 
грунларга салбий таъсир қилади, натижада бу баъзи ҳолларда грунт 
жинсларининг физик-механик хусусиятларининг ўзгаришига, грунт 
босими ва унинг таъсири сезиларли даражада ошишига ва тоннел 
қопламаларида шикастланишларга олиб келади. 
Тоннелларга, шунингдек, грунт таркибида бўлган элементлар 
тоннелда қоплама билан ўрганилмаган грунт жинсларининг парча-
ланиш жараёнларига, тоннел иншоотларининг тури ва ўлчамларини 
танлашдаги хатоларга (тоннел қопламаси) зарарли таъсир кўрса-
тади. Ишларни ташкил қилиш ва бажаришнинг нотўғри усулларини 


885 
танлаш тоннелларни қуриш бўйича ишларнинг сифатсизлигига 
сабаб бўлади. Сейсмик кучлар ҳам метро тоннелига таъсир қилади 
[11]. 
Тоғ жинслари массасининг турли хил бузилишлари: ёриқлар, 
силжишлар, кўчкилар, карст шаклланиши, тошларнинг мойил ётар 
жойлари ва уларда намланган ингичка гил қатламлари, қатламлар 
ёки заиф линзалар кўринишида силлиқ текисликларнинг мавжуд-
лиги алоҳида хавф туғдиради. Буларга мисол қия шаклидаги сув 
қатламлари ва сув билан тўйинган жинслар ва бошқалар. 
Ушбу хусусиятларни етарлича ўрганмаслик, тоннелларни 
қуриш ёки ишлатиш пайтида жиддий оқибатларга олиб келиши ва 
ҳатто бузилишига ҳам сабаб бўлиши мумкин [12].
Тоннелларни қуриш амалиётида, тог жинсларининг бузилган 
қатлами ёки тоннел яқинида ётган катта миқдордаги сув ёки қумли 
тошлар силжиши сабаб бўлади. 
Шундай қилиб, Сент-Жакинто тоннелини қуриш пайтида 
(АҚШ) тоннел қазиш ишларида 13,5 м
3
/мин оқим тезлиги билан 
тўсатдан сув силжиши содир бўлди. Қурилиш ишлари грунтни 
цементлаш билан цементлангандан атиги 7 ой ўтгач тикланди [13]. 
Монтд-Ор тоннелини қуриш пайтида (Франция - Швейцария) сув-
нинг катта ҳаракати юз берди. Сув оҳактошдаги ёриқни ёриб ўтди, 
иккинчи куни кирувчи сувнинг оқим тезлиги 300 м
3
/мин га етди ва 
тошларни олиб ташлашнинг умумий ҳажми 17 минг м
3
ни ташкил 
этди. Тоннелга ўтиш мосламалари ўрнатилгандан ва сув чиқарил-
гандан сўнг тоннел қурилиши бўйича ишлар қайта тикланди. Меу-
дон тоннелини қуриш пайтида (Франция) унинг ёпмасида устида 
катта миқдорда қум силжиси юз берди. Кейинчалик ушбу ишлар 
қувватлаш ва кучайтириш ядроси усули билан давом эттирилди. 
Тоннелларнинг қурилиш пайтида,томида ёрилган оҳактошлар 
борлиги ва уларнинг устида тош массасининг қолган қисми билан 
боғлиқ бўлмаган мўрт бўлинма пайдо бўлиши сабабли, 8 м узунлик-
даги учта бўғинни эгаллаб олган қулаб тушиш содир бўлди (1-расм).


886 

Download 17,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   383   384   385   386   387   388   389   390   ...   437




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish