Тошкент “транспорт ва логистика: республика транспорт-транзит салоҳиятини ривожлантиришда рақамлитехнологиялар”



Download 17,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet388/437
Sana20.07.2022
Hajmi17,03 Mb.
#828940
TuriСборник
1   ...   384   385   386   387   388   389   390   391   ...   437
Bog'liq
TЛ Конференция 1188 стр

 
1-Расм.
Таркиби бузилган оҳактошда тоннел қурилиши пайтида қулаш
 
(камарнинг юқорисида 12 м, ўйманинг кенглиги 10 м, узунлиги 18 м) 
Биринчидан, маҳаллий қулаш содир бўлади, у вақтинча маҳ-
камлашни бузади, сўнгра ёпмадаги синган оҳактошларнинг бутун 
массаси қулаб тушади.
Келтирилган сабабларга кўра, вужудга келган тоннеллардаги 
бузилишлар ҳажми ва жойлашуви бўйича умумий, қисман ва 
маҳаллий бўлиши мумкин. 
Одатда, порталда ёки тоннел ичида жойлашган алоҳида участ-
каларни тиклаш билан шуғулланиш керак [14]. Тиқилиб қолиш ва 
қулаш турлари (2-расм) ҳар хил бўлиши мумкин ва қурилиш сайти-
нинг муҳандислик-геологик тузилишига, иш услубига, тоннел қопла-
масининг лойиҳаси ва бошқа сабабларга боғлиқдир. Тоннелнинг пор-
тал ва порталга яқин участкаларида, чуқурликдаги тубларда, одатда 
тоннел устида жойлашган тош жинсларининг умумий қулаши содир 
бўлади. Тўкилган тош тоннелга киришни тўлиқ ёпганда, тўсиқли деб 


887 
номланади (2-расм, а) ва агар у тоннелга киришни тўлиқ ёпмаса, улар 
ажратиш йўли билан олиб ташланади (2-расм, б).
 
2-Расм.
Тоннелларда бузилишларнинг асосий турлари:
 
а - тоннел олди, б, в – тўла қисми; д, е, ж - чекка қисми; г – ктчик қисми; з – тепа қисми; l
в
- тушиш узунлиги (тоннелнинг қисми узунлиги); l
з
– тиқилиб қолган қисм узунлиги 
(тўкилган тош эгаллаган майдон узунлиги); h
в
- бузилишнинг баландлиги; h
з
- тоннел 
ичига тўкилган тошли грунт баландлиги 
Фронтал ёнбағирдан бошлаб ва ярим тўкилган тошли грунтлар 
атрофида 5-10 м узунликдаги осма шакл пайдо бўлиши мумкин, 
чекка қисми билан (2-расм, в ва 2-расм, г). Тоннелнинг ичи тўсиқ-
лар шаклидаги грунтлар билан тўлдирилиши мумкин (2-расм, д), 
тошли грунтлар эса тоннел устиига қулаши ёки грунтлар тўлиқ бўл-
маган ҳолда (2-расм, е) тоннел тагига этиб бормайдиган шакл билан 
албатта. Бундан ташқари блокланиш, шунингдек, ажралган ҳолда 
бўлиши мумкин (2-расм, ж), ҳамда бўлиниб (2-расм, е, ж, з), бир то-
мондан тоннелни беркитиб тўсиқлар ҳосил қилиниши мумкин. 


888 

Download 17,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   384   385   386   387   388   389   390   391   ...   437




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish