Тошкент кимё-технология институти “менежмент ва касб таълими” факултети


Лок-бўёқ, матсриалларнинг асосий хоссалари



Download 1,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet122/126
Sana23.01.2023
Hajmi1,6 Mb.
#901485
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   126
Bog'liq
Товаршунослик 2-курс

Лок-бўёқ, матсриалларнинг асосий хоссалари 
Лок-бўёқ, материаллар белгиланган вазифасига мувофиқ келмоги учун улар 
бир канча хоссаларга эга булмоги лозим: крвушоклиқ сиртни сидирга 
копловчанлиқ силлиқ
қилиб текис коплаш, қуриш вақти, қуруқ колдиқ, пленканинг қаттиклиги ва 
механик пишиклиги, иссиққа чидамлилиқ турли емирувчи мух.итларнинг 
таъсирига чидамлилиқ қопламанинг ташқи куриниши ва бошқалар шуларнинг 
асосийларидир. Лок-бўёқ, материалларнинг 
ковушоклиги 
зарралар жилаётганида 
улар уртасидаги ички ишқаланишни ҳамда шу материалларни бирон услуб билан 
буюм бетига суртиш имкониятини курсатади. Ковушоклик олинган лок-бўёқ, 
материал ҳажмининг 20 С ҳароратда яискозиметр назорат тешигидан (1 секундда) 
қанча оқиб утиши вакти билан аникланади. 
Сидирга копловчанлик 
бирон сиртга 
суртилган локбўёқ, материал уни куринмайдиган қилиш қобилиятидир. Одатда 
сидирга копловчанлик шахмат тахтасига ухшаш 20X20 см улчамда оқ ва кора 
квадратларга бўлиб чизилган ойна бетига лок-бўёқ, крпламини югуртиш билан 
аникланади. Бўёқ, турли тусдаги квадратлар уртасидаги тафовут йуқолиб 
кетмагунига кадар квадратларга бир текис қатлам билан суртилаверади. Сарф 
бўлган лок-бўёқ, материалнинг массаси тортиб куриб аникланади. Сидирга 
копловчанлик қуруқ пленкага қараб (сиртдаги қоплам тамомила қуриб битган), 
шунингдек нам пленкага қараб (қоплама х.али қуриб улгурмаган) аникланиши 
мумкин. Муайян майдон бетини меъёрида буяб чиқиш учун кетган лок-бўёқ, 
материалнинг масса миедори 
сарф 
деб аталади. Лок-бўёқ, материалнинг сарфи 
қанча оз булса, унинг сидирга копловчанлиги шунча юкори бўлади. 
Силлик 
қилиб 
текис коплаш буюм бетига суртилган лок-бўёқ, материалнинг чутка изи 
крлдирмай текис ва силлиқ коплама хосил этиш кобилиятини курсатади. Бўёқ, 
тузгитгич билан берилаётганида материалнинг лок-бўёқ. қопламида ноте-кислик 
ва дог
 
лар қолдирмаслик қобилияти — бўёқ, туши-риш қобилияти аникланади. 


Материал берилганидан сунг чутка излари, нотекисликлар ва догларнинг йуқолиб 
битиш вакти 10 минутдан кам булса текис копл
аш 
меъёрида дейилади, 10—15 
минутга борса сует ва 15 минутдан ошиб кетса уртача дейилади. Лок-бўёқ, 
материалнинг 
куриб булиш 
вақти қоплама сифатига таъсир этувчи мух.им хосса 
ҳисобланади. Лок-бўёқ, копламанинг соат х.исоби билан "чангдан қуриши"— 
юпқа пленка хренл булиш пайтида қоплама ёпишқоклигини йуқотади-ю, лекин 
х.али тамомила қотмаган бўлади, иккинчиси эса тамомила кртиб булиш вактидир. 
ГОСТга кура лок-бўёқ, коплама қуриши етти боскичга бўлинади: 1-босқич
"чангдан куриш" вактига мувофик; келади, 2-боасцч амалий куриш вактига 
3—7боскич узил-кесил куриб булиш вактига мувсчриқ келади. Пленка куриб 
булгач унда долган лок-буёқ материаллар микдрри учиб кетмаган моддалар — 
курук колдикни 
курсатади. Куру*; колпиц синаш учун олинган лок-ôyërç 
материални учадиган моддалари (эритувчилар, суюлтирувчилар, сув ва бошқалар) 
тамоман бугланиб кетгунига кадар киздириб аникланади. Куруқ крлдикнинг 
микдори (С
0
, %)
ТП-у 
С „=— 100, ° m,
формуласи билан аникланади; бундаги 
m
l
— синалаётган дастлабки 
материалнинг массаси; т
2
— материалнинг киз-диргандан кейинги массасидир.
Турли конструкцияларнинг лок-буе*; суртиш натижасида хосил бўладиган 
массасини аниклаш учун rçypyrç *;олди*; микдорини билиш зарур. 
Пленканинг 
каттиклиги 
— лок-ôyërç крплами механик хоссаларининг асосий курсаткичидир. 
Пленка нечоглик каттикқ булса, буюмни ишлатиш жараёнида крплам бетида 
шунча оз тирналиш ва ёриклар пайдо бўлади. Пленканинг каттиклигини маятник 
прибори ёрдамида аникланади. Пленканинг энг каттиклиги учун 1 раками кабул 
қилинган; бу курсаткич турли лок-éyërç материаллар учун 0,1 дан 0,8 гача боради. 
Пленканинг каттиклиги локôyërç крпламнинг чузиш, эгиш, сикиш, зарб бериш 
каби турли механик таъсирига қаршилик курсата олиш крбилиятидир. Крплама 
пишиклигини аниклаш услублари теги шли ГОСТларда курсатилган. Лок-буё*; 
крпламанинг 
иссикса чидамлилиги 
буюмни берилган вакт мобайнида турли 
ҳарорат билан термоконтейнерда ушлаш ва шундан сунг крпламнинг ташки 
куринишига бахр бериш, унинг каттиклиги, пишиклиги ва бошқа хоссаларини 
синаб куриш билан аникланади. Лок-ôyërç крпламнинг емирувчи мухитлар 
таъсирига чидамлйлигини тавсифлаш учун унинг сув, бензин, мой, атмосферага 
чидамлилиги аникланади. Крпламнинг сув, бензин, мойга чидамлйлигини 
аниклаш учун атайлаб буялган пластинка маълум вакттегишли мухитга ботириб 
куйилади, шундан сунг намунанинг ташки куриниши, унинг каттиклиги, 
пишиклиги ва бошқа хоссаларига бахр берилади. Крпламларнинг атмосферага 
чидамлилигига бахр беришда намуналар очиқ ҳавога куйилади ва улар бир неча 


йил мобайнида кузатиб борилади. Лок-буёқ крпламларнинг яркираши, ранги, 
ифлосланиш даражаси ва бошқа курсаткичлари билан тавсифланадиган 
ташки 
куриниши 
буюмларни эталон намуналар билан киёслаб аникланади: лок-бўёққ 
матери-алларнинг хоссалари техник талабларга мувофикқ келиши лозим, лок-
бўёққ бериш технологик жараёнлари эса дог, пуфакча, ажин, 
ёрщ 
хосил булиши, 
бўёқнинг кучиб кетиши каби нуксонлар хосил булишига бархам бериши даркор. 
Лок-бўёққ крпламлар пиши*;, кўпга чидамли ва чиройли булиши лозим.

Download 1,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   126




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish