Тошкент кимё-технология институти “менежмент ва касб таълими” факултети


 Лок-бўёқ материалларнинг таснифи ва маркаланиши



Download 1,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/126
Sana23.01.2023
Hajmi1,6 Mb.
#901485
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   126
Bog'liq
Товаршунослик 2-курс

 3. Лок-бўёқ материалларнинг таснифи ва маркаланиши 
Лок-бўёққ материаллар куриниши, пленка хосил килувчи моддаси ва кўпроқ 
ишлатилишига қараб таснифланади. Шу аломатлар лок-буёқ материалларнинг 
маркалаш (шартли белгилари) негизига куйилган. Лок-
буёц 
материаллар 
белгиланган таснифлашга мувофикқ бешта асосий турга: замин буёқ (грунтовка), 
шпатлевка, буёқ, лок ва эмалларга бўлинади. Лок-буёц материални маркалашда 
унинг номи ("грунтовка", "шпатлевка", "бўёқ/' ва ҳоказолар) курсатилади. Асосий 
компонент бўлмиш пленка хосил килувчи модданинг кискартирилган номи 
материал кўпрокқ ишлатиладиган жойлар (бўёқлар учун 1—9 ракам белгилари, 
грунтовка учун — 0, шпатлевка учун — 00 ракамлари кабул қилинган) 
(
лок-бўёқ, 
мате-риалга бериладиган тартиб номери ва унинг ранги курсатилади. Лок-бўёқ, 
материаллар эга бўлган хоссалар харфлар билан белгиланади: В — сув билан 
суюлтирила-диган, П — порошокли (кукунли), Э — эмульсион бўлади ва ҳоказо. 
Мой бўёқ, маркаланаётганида тартиб номери ўрнида унга кушиладиган алифнинг 
шартли номери курсатилади, куюқ бўёқлар учун эса 0 раками хам ёзилади. 
Синтетик смолалар асосида глифталли (ГФ), пентафталли (ПФ), перхлорвинилли 
(ХВ), фенолофор-мальдегидли (ФЛ), кремний органикли (КО), полиуре-танли 
(УР), эпоксидли (ЭП) моддалар ва пленка хосил *;илувчи бошқа хил моддалар 
ишлаб чиқарилади; сунъий полимерлар асосида целлюлоза эфирлари: 
нитроцеллюлоза (НЦ), этилцеллюлоза (ЭЦ) ва бошқалар; табиий хом ашё ўсимлик 
мойи ва битумлар асосида мойли (МА) ва битумли (БТ) пленка хосил қилувчи 
моддалар ишлаб чиқарилади. Лок-буёц материаллар ишлатиладиган шароитларига 
татбикан шартли равишда ракамлар билан белгиланадиган гурухларга бўлинади: 1 
— очиқ майдон-лардаги турли иклимий шароитларда ишлатиладиган атмосферага 
чидамли материалларга, 2 — бостирма остида хамда иситиладиган ва 
иситилмайдиган биноларнинг ичида ишлатиладиган атмосферага чекли чидамли 
крпламаларга, 3 — консервацион крпламаларга, 4 — чучук сув ва денгиз суви 
таъсир этиб турадиган шароитларда ишлатилувчи сувга чидамли
 
крпламаларга, 5 
— рентген нури ва бошқа хил нурларга чидамли, шуьлаланадиган (кун, 
пластмасса ва бошқа нарсаларни буяш учун) махсус крпламаларга, 6 — минерал 
ёнилга, мой ва консистент сурков мойлари таъсир этиб турадиган шароитларда 
ишлатиладиган мой ва бензинга чидамли крпламаларга, 7 — кислота, ишкрр ва 
бошкр суюқ кимёвий реагентлар таъсирига чидамли кимёвий крпламаларга, 8 — 


юкрри ҳарорат шароитларида ишлатилувчи иссиқка чидамли крпламаларга 
ва
9 — 
электр кучланиши, токи ва ёйининг таъсирига дуч келиб турадиган электр 
изоляцион крпламаларга. Бирон лок-бўёқ, материалнинг муайян бир гурухра 
кўпрокқ мувофиқ келиши юкррида айтилган туққизта гурухнинг бошқа 
биронтасида қулланиши мумкинлигини инкор этмайди. Махсус эксплуатация 
шароитларини (масалан, ҳарорат пасайишларига чидамли, ток утказувчан ва 
бошқалар) крндирувчи крпламалардан хам фойдаланилади.
Грунтовка, шпатлевка, бўёқ., эмаль ва лок баъзи турларининг шартли 
белгиларини мисол тарикасида куриб чикамиз:
АС-095 маркали оц грунтовка. Грунтовка — материалнинг тури; АС — 
пленка косил килувчи моддани кимёвий таркибига кура белгилаш (алкид акрил); 0 
— грунтовка; 95 — тартиб номери; оц — грунтовканинг туси.
ХВ-0060 шпатлевка. Шпатлевка — материалнинг тури; ХВ — пленка Косил 
килувчи моддани (перхлорвинилли) кимёвий таркибига кура белгилаш; 00'— 
шпатлевка; 60 — материалнинг тартиб номери.
ХВ-161 бўёқ- Бўёқ — материалнинг тури; ХВ — пленка зқосил Килувчи 
моддани
(перхлорвинилли) кимёвий таркибига кура белгилаш;
1
— атмосферага чидамли; 61 — бўёқнинг тартиб номери.
Лок НЦ—286. Лок — материалнинг тури; НЦ — пленка косил Килувчи 
моддани
(нитроцеллюлоза) кимёвий таркибига кура белгилаш;
2
— атмосферага чидамлилиги чекланган; 86 — локнинг тартиб номери.
Эмаль ХВ—16. Эмаль — материалнинг тури; ХВ — пленка қосил Килувчи 
моддани (перхлорвинилли) кимёвий таркибига кура белгилаш; 1 — атмосферага 
чидамли; 6 — эмалнинг тартиб номери.
Лок-бўёқ, материаллар турли усуллар билан суркалади. У тузгитилаётган 
булса оқимнинг йуналиши буялаётган сиртга тик булмоги лозим, чунончи лок-
бўёқ, материал аввал тик йул билан сунгра горизонталь йул билан берилади. 
Чутка билан буяшда бўёқ, озгина олинади, у к>пка крлиб суртилади ва бир текис 
катлам хосил булгунига кадар тик ва ётиқ (горизонталь) йуналишларда суркаб 
чикилади. Локбўёқ. крпламалар мавжуд ҳароратда очиқ майдонлар ёки биноларда 
табиий хрлда, ёки оширилган ҳароратларда сунъий равишда қуритилиши мумкин.
Буяладиган сиртни буяшга тайёрлашнинг юксак сифатли лок-буёқ қатлам 
олиш ва унинг узоқ ишлашини таъминлашда катта аҳамияти бор.
Сиртни тайёрлаш учун у коррозия куйинди махсулларидан, турли кирлар, 
эски бўёққан тозаланади, шунингдек қопламанинг сиртга яхши ёпишишига 
тусқин-лик қилувчи бошқа хил кимёвий маҳсулотлардан нейтраллаштирилади. 
Механиқ кимёвий, механик-кимё-вий ва термик тозалаш усуллари сиртни буяшга 
тайёрлашнинг асосий усулларидир.



Download 1,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   126




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish