Тошкент давлат аграр университети


Деталларда уч хил ўлчам бор



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet101/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

 
Деталларда уч хил ўлчам бор: 
1. Номинал ўлчам (чизмадаги).
2. Рухсат этилган ўлчам (таъмирлаш ўлчамларидан фойдаланиш). 
3. Чегравий ўлчам (бундан деталлар чиқитга чиқарилади ѐки имкони бўлса 
улар такроран тикланади (хромлаш, эритиш қоплаш, металлаш, термик 
пуркаш ѐрдамида). 
Руҳсат этилган ўлчам миқдори деталнинг чегаравий улчам ҳолатига 
қараб аниқланади. 
Машина агрегатлари ѐки узелларнинг ишлаш қобилиятини аниқлашда 
д и а г н о с т и к а усулидан кенг фойдаланилади (7-расм).


141 
8-расмда машина, агрегат, узел ва деталларни чиқитга (яроқсизга) 
чиқариш омиллари келтирилган. 
Таъмирлаш объектларини чиқитга чиқариш омиллари 
КО (конструктив омиллар-ишончлилик даражасининг бирикмадаги конструктив 
ўлчамларнинг ўзгариши), тирсакли валлардаги ѐки улардаги вкладышларнинг 
кўп ейилиши оқибатида уларнинг мустаҳкамлигига путур етказилади, уларнинг 
қалинлиги ѐки диаметри камаяди.
ТО (технологик омил, - агрегат ѐки машинанинг ўз функциясини улардаги 
улчамларнинг чегаравий ҳолатгача узгариши оқибатида бажара олмаслиги, 
масалан, плунжеринг ейилиши мой босимини керакли даражада сақлай 
олмаслиги). 
СО (сифат кўрсаткичи омили, - деталларнинг геометрик шаклининг ўзгариши, 
уларни чиқитга чиқаришга сабаб бўлиши мумкин. Масалан, лемехлар ва 
култиватор панжаларининг ейилиши, дон комбайнлари ишчи оранларининг 
ейилиши ва бошқалар), лемех ейилганда агрегатнинг тортиш кучи ортади, 
янчиш сифати бузилади. 
ИО (иқтисодий омиллар)-рухсат этилган ўлчамларнинг бузилиши бутун бир 
машинанинг мехнат унумдорлигининг пасайишига олиб келади, ейилиш 
оқибатида ишчи органларида тортиш кучининг ортиш эса ѐнилғи сарфининг 
ортишига олиб келади, натижада эксплуатацион харажатлар сарфи кўпаяди. 
 
8-расм. Таъмирлаш объектларини чиқитга чиқариш омиллари. 
Биринчи галда энг тез ейиладиган деталлар текширилиши шарт, улар 
биринчи бўлиб чиқитга чиқарилади ѐки тикланади. 
Агар назорат қилинаѐтган машина деталида чиқитга сабаб булувчи 
асосий нуқсонлар кўзатилмаса, у ҳолда бу машинадаги деталнинг бошқа 
нуқсани текширилиб ўтирилмайди. 
Блок-гилзаларда қўйидаги тамғалар босилган Б-Б; С-С; М-М; бу ерда Б –
катта ўлчамдаги деталлар, С – ўрта ўлчамдаги деталлар, М – кичик 
ўлчамдаги детал (поршенлар бунга мисолдир). 

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish