Тошкент давлат аграр университети



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

Таянч тушунчалар:
диагностика, деталдаги нуқсокларни аниқлаш 
усуллари, ташхислаш турлари ва усуллари, машиналарни жамлаш усуллари. 
 
Мавзуни такрорлаш учун тест (синов) саволлари: 
1. Диагностика ва дефектоскопия ишларини бажаришдан мақсад нима, 
мисоллар келтиринг? 
2. Ташхис ишларини амалга ошириш қандай самара бериши мумкин? 
3. Болтлар ѐрдамида ѐки пресслаб утқазиладиган бирикмалар умумий
4. Бирикмаларга нисбатан қанча фоизни ташкил этади? 
5. Таъмирланадиган деталлар рангларда маркировкалашдан мақсад нима? 
6. Деталларни ишкастланишга олиб келувчи қандай сабабларни биласиз? 
7. Қандай ейилиш турларини биласиз? 
8. Диагностика қандай мақсадда утказилади? 
9. Деталларда қандай улчам турлари бор, унга мисоллар келтирилсин? 
10. Қандай чиқитқа чиқариш омилларини биласиз, дефектоскопия 
усулларини ѐритинг, бирор аниқлаш усули тахлил қилинсин? 


142 
Фойдаланилган адабиѐтлар: 
1. Ачкасов К.А. Прогрессивные способы ремонта сельскохозяйственной 
техники. М.: Колос, 1984, с. 137-145 с. 
2. Левитский И.С. Технология ремонта машин. – М.: Колос, 1985 – 60-88 с. 
3. Бабусенко С.М., Степанов В.А. Современные способы ремонта машин 
(Қайта ишланган ва тўлдирилган 2 – нашри) - М.: Колос, 1977, -272 с.
 
3.5.
 
Деталларни пластик деформациялаш усулида тиклаш 
 
Режа:
1. Пластик деформациялашнинг физик моҳияти. 
2. Деталларни пластик деформациялаб тиклаш усуллари. 
3. Детал сиртлари мустаҳкамлигини пластик деформациялаш 
ѐрдамида ошириш. 
Мавзунинг
мақсади:
талабаларга машина деталларини пластик 
деформациялаш усулида тиклаш жараѐни туғрисида билим бериш. 
Пластик деформациялаш усулининг физик моҳияти, 
– 
бу ҳар қандай 
металлнинг ташқи куч ѐки ҳарорат таъсири остида ўзининг дастлабки 
геометрик шаклини ўзгартириш қобилиятига эгалигидир. Бу усулдан 
ибтидоий жамоа даврида ҳайвонларни овлаш ишларида, йигирманчи 
йилларнинг бошида одамлар омочларга металл учлик, пичоқ, ўроқ, кетмон 
ясашда ва бошқа хўжалик ишларига мўлжалланган уй қуролларини ясашда 
кенг фойдаланган. Бу усулда деталнинг ейилган қисми номинал ўлчамга 
келгунча қўйим ҳисобга олинган ҳолда механик ишлов берилади. 
Металларни пластик деформациялашга қодирлиги, ўз навбатида 
кимѐвий таркибига, структурасига, қизиш ҳароратига ва деформация 
тезлигига боғлиқ. Тоза металлар энг юқори пластикликка эга. Лекин унинг 
таркибида легирловчи элементлар миқдори ошган сари, унинг бу хусусияти 
тобора пасайиб боради. Уй ҳароратида деформацияланган пўлатларнинг 
мустаҳкамлиги (пухталаш ҳисобига) ошади. Уларнинг қаттиқлиги ва 
мустаҳкамлиги кўпаяди, нисбий ўзгариши ва зарбий ѐпишқоқлиги эса 
камаяди. Деформация кўпайиши билан мустаҳкамлик ошади. Лекин уни
янада деформациялай бошланса, бу ҳусусият деярли тўхтайди ва металл 
парчалана бошлайди. Кўмир пўлатлардан тайѐрланган деталда деформация 
ишларини 1250.. 800
0
С да, легирланганлари 1150...850
0
С ва бронзадан 
ясалганлари эса 850...700
0
С да амалга ошириш тавсия этилади. 
Қаттиқлиги 25...30 НRС дан кўп бўлмаган пўлатли деталлар ҳамда 
рангли қотишмадан ясалган деталлар дастлаб термоишлов бериб 
ўтирилмасдан совуқлайин деформацияланиши мумкин.
Пластик деформациялаб тикланадиган деталларни тиклаш технологик 
жараѐни, ейилган деталларнинг ашѐсига, конструкциясига ва термик ишлов 
берилишига, қабул қилинган қиздириш усулига ва жиҳозларга боғлиқ. Ташқи 
таъсир этувчи кучлар йўналишига, металлнинг тоблаш даражасига, қайта 
тақсимланиш қобилиятига боғлиқ равишда таъмирлаш, техник сервис 


143 
корхоналарида қуйида тақдим этилаѐтган деформациялаш усулларидан 
фойдаланиш мумкин. 

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish