Амалийиш 7
БОШҚАРИШ ОБЪЕКТЛАРИНИ АНАЛИТИК УСУЛДА МАТЕМАТИК ВА КОМПЬЮТЕР МОДЕЛИНИ ТУЗИШ, МАЙДАЛАШВА ...ГИДРАВЛИК ИДИШ МИСОЛИДА,
Майдалаш жараёнининг компьютер моделини формалаш учун аниқ кўрсаткичларга асосланган ёзув кибирнетик система кўринишида кўриб чиқилади.
б
еритлаётган энергияN
6.7-расм. Объектнинг структуравий кўриниши.
Системанинг кириш параметрларига Gо, Cо – материалнинг сарфи ва концентрацияси киради.
G1, C1 – майдаланган моддаларнинг сарфи ва концентрацияси киради.
Оқимлар структурасининг динамик структураси нуқтаи назаридан жараённи математик моделлаштириш бир неча вариантларда бўлиши мумкин.
Системанинг узлуксиз ишлаши тенгламасининг математик изоҳини ёзиш мумкин.
Майдалагичнинг узлуксиз ишлашининг материал баланси жараённинг динамик тенгламасини қуйидагича ёзиш мумкин.
Пайдо бўлаётган
|
=
|
Келаётган
| |
+ўзгараётган
|
(1)
майдаланган маҳсулотнинг кўпайиши сарфи қуйидаги кўринишда бўлади:
(2)
майдаланган маҳсулот концентрациясининг масса улуши қуйидагича бўлади:
(3)
Майдаланган маҳсулот массаси қуйидаги кўринишда бўлади:
(4)
бу ерда, m – масса, Gо- сарф, Cо чиқаётган маҳсулот концентрацияси.
qu – вақти-вақти билан катталашадиган майдаланган моддаларни ҳаракатлантирувчи кўрсаткич. Узлуксиз жараёнда эса бу нарса майдаланиш коэфиценти, аппаратдаги модданинг ҳажми ҳамда майдаланишга келаётган СА – модданинг концентрацияси боғлиқ. Майдалаш коэффиценти (К) кўпгина кўрсаткичларга боғлиқ. Унинг бирлиги кг/м³ сек.
Майдаланган моддалар массаси аппаратдаги умумий масса билан ҳарактерланади. Майдаланган моддалар концентрацияси умумий сарф билан ҳарактерланади.
(5)
Аппаратдаги модданинг массаси ўзгармайди десак, унда қабул қилинаётган (кираётган) сарф чиқаётган сарфга тенгдир.
(6)
Унда,
(7)
Майдалагичдаги жараённи динамик характеристикаси учун бунинг ҳаммасини ҳисобга олсак, унда тенгламамиз (6.3.1) қуйидаги кўринишга эга бўлади:
(8)
Сиқилиш ҳолатига мос келувчи аппаратдаги оқим структураси учун кўп ячейкали модел танлашимиз мумкин.
Узлуксиз майдалаш жараёнини моделлаштириш учун кўп ячейкали квазиаппарат моделидан фойдаланилади. Ҳар бир квазиаппаратнинг ячейкасидаги оқимлар структураси идеал аралаштириш деб қабул қилинади.
Система аниқ участкаларда ташкил топган бўлиб, жараённинг ҳар бир участкаси учун тур тенгламаси яратилади. Ҳар бир участка материалнинг аралашиши содир бўлади. «MATLAB» дастуридан фойдаланиб бир неча доналардан ташкил топган идеал фралаштириш квазиаппаратлар учун узлуксиз майдалашнинг математик модели тузилган. Танланган квазиаппаратдаги жараён учун қуйидаги тенглама тузилган:
(6.3.8)
;
Унда моделни ечиш йўли билан берилган концентрацияли майдаланган сочилувчан материал олиш учун керак бўладиган зоналар сонини аниқлашимиз мумкин.
Шундай қилиб, майдалаш жараёни математик моделини хисоблаш билан майдалагични характеристикасини ва жараённинг оптимал кўрсаткичларини аниқлашимиз мумкин. Бу кўрсаткичлар билан оптимал аппаратни аниқлашимиз мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: |