Топономика ҳақида тушунча ва унинг турлари



Download 69,6 Kb.
bet8/9
Sana21.02.2022
Hajmi69,6 Kb.
#60223
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
toponomika aida tushuncha va uning t

Ўрта денгиз - Европа Африка ва Осиё урталарида жойлашган денгиз.Гирекча Медитеррано -"Урта ер " сузларидан русчага айнан таржима килинган ,узбекча шакли шундан кискартириб олиниган. Тарихий шарк манбаларида купинча Рум дингизи, Шом денгизи номлари билан хам машхур булган.
Ўлик денгиз- Гарбий осиёдаги кул.Суви жуда шур ва унда хаёт йуклигидан "хаётсиз " "жониворсиз""улик денгиз " деб аталган .
Лотин Америкаси - Марказий ваЖанубий Америкада испан ва партугал тилари таркалган . Бу тиллар лотин ёки роман тиллар гуруҳига киради . Бу ерда яшовчи халқларнинг асосий қисми лотин тилида сўзлашганлиги учун шундай ном олган.
Болқон - Европадаги ярим орол . Турки тилида балкон , балхан "тог" тогли ер" деган маьнони англатади. Туркманистондаги Балхан номини турклар Европага кучирган булишлари хам мумкун .
Арабистон - Гарби Осиёдаги ярим орол ." Араб " аслида "чул"деган суз , шундан "чулликлар" "кучманчилар"-араблар сузи хосил булган, сунгра "араблар ери "Арабистон пайдо булган.
Австрия - аслида немисча Остеррейх : ост-"шарк" рейх "улка" , яни "шаркий улка "деган маьнони билдиради.
Ангиля- Гарбий европадаги буюк Биритани давлатининг номи; V -VII асирларда континелтал Европодан шу ерга сўзиб ўтган англ кабилалари номидан олган.
Ўсимликлар ва ҳайвонларнинг номларидан олинган топонимлар.
Апеьлсин - голландча "хитой олмаси "демакдир.(апел- олма, син, чина, Хитой ) дегани.
Каштан - буклар оиласидан булган дарахт, Кичик Осиёдаги Кастан шахри номидан олинган.
Махорка - Голландиядаги Амесофиронт шахри номидан олинган булиб , даслаб амерфор кейинчалик , амерофор ,кейн мафорка ва ниҳоят , махорка деб атала бошлаган. Европада махорка чекиш айрим кишиларга зарарлий деб тушунтирилгач, кашандалар чекишни ташлай олмай бурниларига хидлай бошлаганлар ва уни носовой табак (бурнаки) деб атаганлар . Ўрта Осиё халқлари эса бу тамакини ишлаш технологиясини анча мураккаблашиб ,уни хозирда бурунда хидлаб эмас , балки тил остига ташлайдиган булганлар. Уни номи тобора узгариб , ҳозирда нос фурмасини олган.

Download 69,6 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish