Топономика ҳақида тушунча ва унинг турлари



Download 69,6 Kb.
bet7/9
Sana21.02.2022
Hajmi69,6 Kb.
#60223
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
toponomika aida tushuncha va uning t

Кимёвий элиментлар . Кўпкина кимёвий элиментлар жой номлари билан аталган: америций (Америка ), галлий Франциянинг лотинча номи-Галлия),германия (Германия ) европи (Европа ) инди (Хиндстон), полени (Полша ) рутений (Рассия)ва ҳокозолар ...
Қитъалар (материклар) ва денгизлар номларидан хосил булган топонимлар .
Австралия - грекча "Жанубия куруклик" деган суз . Антик дунё олимиларнинг фарз килишича ,жануби ярим шарда ноьмалум куруклик Терра авустиралис инкогнито бўлиши керак эди . ХVII аср ўрталарида бу куруклик кашф этилгач инкогинто(номалум )сўз тўшиб қолади ва жануби ерни Терра Авистиралис дея бошлайдилар .Бир вақтлар уни "янги Голландиядея бошлайдилар.ХIХ асирдан этиборан қисқача Авистиралия (Жанубия) шакли қарор топди.
Европа-осури тилида эриб "кун ботиши " "коронгулик" "гарб " демакдир.
Осиё-русча Азия , хитойча Ясия, японча Адзия. Бу ном даслаб Гомер достонларда тилга олинган. Милоддан олдинги V асирда Геродот асарида Осиё деб хозирги Туркиянинг гарбий қисми англашилган .Хуллас, Осиё номи Урта денгиз сохилларига хос атокли отдир.Бора -бора бу ном шаркий ерларга хам ёйлиб , умумлашиб кетади ва аввали Қўйи Осиё ,сўнгра Буюк Осиё номлари,номлар пайдо бўлади. Осиё номининг маъноси турлича манба ва адабиётларда турлича изохланган : Азия шахри номидан ,филосиф Азия исмидан ,Азия водиси номиданкелиб чиккан деб фараз қилинади, осури тилида “осу кун чикиш томон" "Шарк" маъносида қўлланилган.
Қора денгиз-жанубий холклар томонидан берилган ном. Кора сузининг "шимол " "салкин деган маноси хам бор. Унинг суви корамтир булгани учингина Кора денгиз дейлади деб изохлаш нотугри.Милодимиздан аввалги IХ -VII асирда юнонлар Қора денгизни ёки мамлакатимизда жанубида жойлашган бу денгизни "узоқ шимол деб ҳам атаганлар
Қизил денгиз- арабча "бахри ахмар" грекча Эртерия .Афсонага кура Эрон шохи Эритр (қизил қалпоқ ) босиб олган ва Нил томон канал қазитган экан. Бошқача изохи хам бор ,қирғоқларда қизғиш сув ўтлар ва чиғоноқлар кўп булганидай шундай ном олган.

Download 69,6 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish