Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус


кисм идан усади. Одатда поялар гуллаш даврининг охири-дон



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

кисм идан усади. Одатда поялар гуллаш даврининг охири-дон
тулиш иш даврида усиш дан тухтайди. Биринчи гурух дон
экинларида бугим оралига 4 -7 та, маккажухори, окжухори ва
ш олидан анча куп, яъни 20-25 тага булади. Бу фазада
усим ликнинг буйи шаклланиб булади, биринчи гурух дон
экинларида поянинг бУйи уртача 60-100 см бУлса икки гурух
экинларида турлича баландликда булади, тарик б^йи энг
паст уимлик булиб 40-70 см , шоли поялари баландлиги 80-
100 см. Маккажухорида поялар узунлиги дон учун яратилган

навларда 180-200 см, С илосбоп навларда 250-300 см , тропик
мамлакатларда 6 метргача булади. Д он экинлари пайга
тортиш фазасида жуда тез усади, яъни бу давр «Критик давр»
ёки «хал килувчи давр» хисобланади. Ш унинг учун хам улар
бу даврда намга ва озика моддаларига Ута талабчан булади,
агарда тупрокаа намлик ва озика моддалари етишмаса
олинадиган хосилдорлик пасайиб кетади. Поя юкорига усиб
бор иш и билан юкори кисмидан усимлик турига караб бош ок
ёки рувак чикаради.
Бу тарзда баргнинг ю за хажми катталашиши энг мак-
симал даражага етади. Барг сатхи катта булиши фотосинтез
ж араёни туфайли органик модцаларнинг куплаб тупланиши-
га олиб келади. Д о н экинлари илдизлари хам бу фазада тез
ривожланади, яъни айрим клдизлар тупрокка 1,2-2,5 м
чукурликка кириб боради.
Бош ок тортиш ёки руваклаш фазаси поянинг юкори
кисм ида тупгулнинг ярм и хосил булиши билан бошланади.
Бугдой, арпа ва жавдарда бош ок тортиш ёки бошоклаш,


сули, маккажухори, жухори, шоли ва тарнкда руваклаш
фазалари дейилади. Агарда бошоклаш ёки рувак хосил
булиш фазалари бирданига бош ланса хоснлнинг пишиши

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish