Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

Халк хржалигидаги ахамияти.
Ер юзида энг кимматли ва 
энг кенг таркалган озик-овкат махсулоти берадиган экин 
бугдойдир. Ер шар и а\олисининг ярмидан куп кисми унинг 
донини овкатланишда ишлатади. Бугдой уни нонвойчилик, 
макарон ва кондитер саноатида кенг куллашади. Бугдой 
нони юкори таъм, озика хусусиятлари, яхши хазм булиши 
билан ажралиб туради.
У хеч ка1 гон медага тегмайди, бошка овкатни тулдириб
ш ирин ва туйимли килади. Одам нон оркали хаёт учун керак 
булган кувватнинг ярмттни, В |, В
2
, РР ва шунингдек орга­
низм учун кимматли калий фосфор ва темир бирикмаларини 
олади.
Бугдой донида 11-20% оксил, 63-74% крахмал, 2% 
атрофида мой ва шунча клетчатка ва кул бор. Бурдой сифа- 
тини белгилайдиган мухим курсаткичлар донда оксил ва 
клейковина мавжудлиги, оксил микдори бугдой куллаииш 
доирасини аниклайди. Масалап, нонвойчиликда 14-15% ок- 
сили бор, макарон махсулотларини тайёрлашда 17-18% 
оксили бор дон керак.
Энг катта кийматга юкори сифатли кучли, кимматли ва 
каттик бугдой навлари эга. Юмшок бувдойни ун кучига 
(кучли, урта ва суст) караб синфга булиш асосида дондаги 
оксил, клейковина ва клейковина сифати ётади.
Кучли бурдойга факатгина юмшок бурдойнинг донда 
14% оксил, 28% сифатига кура биринчи гурух клейковина


бор навлари киритилади. Клейковиналар юкори сифати нон 
(катта хажмли ва серговак) ни нафакат тоза куринищда, бал­
ки унга кучсиз бурдойлар кушганда хам бера олиши керак.
Кучли бурдой кучсиз бугдойни яхшилаш кобилиятига 
эга булганлиги учун яхшиловчи дейишади. Уртача бурдойга 
донида 11,0-13,9% ок.сил, 25-27% клейковина (сифаг буйпча
2 гурух) си борлари киритилади, яхши нонвойчилик хусу- 
сиятларга эга, лекин кучсиз бурдой унини яхшиламайди.
Кучсиз бурдойлар 11%дан кам оксил, 25% кам (учинчи 
гурух сифатига кура) клейковиналарга эга. Кучсиз бурдой 
унидан паст сифатли нон чикади, хамири купчимайди, кута- 
рилмайди, нони зич булиб, каттик булади. Шунинг учун 
бундай унларга факат кучли бурдойлар кушилиши керак, 
шундагина талабга мувофик нон тайёрланади.
Кимматбахо бурдойларга галланинг сифати ва техно- 
логик хусусияти кучли бурдой турлари урин эгаллаган, лекин 
бошка тарафдан бу турлар янги навлар каби эмасдир.
Оксил таркибига тупрок икяим шароитлари таьсир ки- 
лади. Донли экинларни экиш да Шимолдан Жанубга ва 
Барбдан Шаркка томон юрганда унинг таркибидаги оксил 
моддаси усиб бошлайди доннинг сифатига хавонинг пам - 
лиги, Куёш инсоляцияси, азот таркиби ва агротехник иш - 
ловнинг купайиши натижасида унга таъсир курсатади. Маса- 
лан, бахорги бурдойнинг таркибидаги оксил моддаси ш имо- 
ли-рарбий худудларда 12,0% ни та!икил этади, масалан Куёш 
нури кам булган Англия шароитида бурдойлар таркиби оксил 
10-11% булиб уларни ем хашак сифатида ишлатиш мумкин.
Жанубий минтакаларда юмшок бурдойдан оксил м ик- 
дори 14-16%, каттик бурдойларда 18-20% гача боради. Оксил 
моддаси бурдойда, иссикка 
курук 
ку
1
ща сурорилса, яъни 
клейковина моддаси орта бошлайди. Яалла зараркупандаси- 
хасва унинг сифатини туширади.
Озик-овкат, нон макарон ва кондитер махсулотларидан 
ташкари бурдойдан спирт, крахмал, декстрин олишади. Кепак 
махсулоти, Сомонларидан киш лок хужалик хайвонларини 
бокишда кенг фойдаланилади. 100 кг бурдой донида 117, 
шунга сомонида 30 озука бирлиги бор. Пичандан чорванинг 
тагига тушалади, юкори сифатли когоз махсулоти ни олишда,


бош кийимларни ишлаб чикаришади, корзина тукишда хам- 
да курилиш материал« сифатида хам ишлатилади.
Жахон дехкончилигида калла экинлари бошка кишлок 
хужалик экинларини экиш дан устун туради, уни ер майдони 
юзидаги деярли хамма жойларга, 221 млн.га (ФАО. 1997) 
майдонига, экилади.
Б\тдой-ер куррасидаги энг кадимий маданий экин- 
лардан биридир. Сунги тадкикотларга 

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish