Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

Ц
ланган нонларнинг технологик сифати давлат стандарта 

талабларига жавоб бермайди. 
^ "
Г.С. Посипанов (1997) йил маълумотларига кура кузги 
бугдой азотли утитни уна бошлаганидан то у р у ти н г тули- 
шиш давригача узлаштиради. Туплаш фазасида кузги бугдой 
узи узлаштирадиган бугдойнинг 20-25 % узлаштирса, найма 
тортиш ва бошоклаш фазасида 50-55 % гуллаш ва мумни- 
шиш фазаларида 10-15 % дан фойдаланади. Кол га н кисмини 
эса мум пишиш фазасининг охирида колганидан фойдала- 
нилади. Эрта бахорда уса бошлаганда албатта бошок торт- 
гунча булган вактда азотли угит билан старли даражада таъ- 
минланган булиши шарт. Кузги бугдойнинг вегетатив орган- 
лари текшириб курилганда шу нарса маълум булдики ёш 
майсаларда азот купрок вояга етган усимликда кам яъни 1,0- 
1,3 % гача булади. Азотли угит билан яхши озиклаш бурдой- 
ларнинг дони оксил ва клейковина микдори юкори булади.
Фосфорли угитларни кузги бутдойлар жуда эрта узлаш ­
тиради. Майсалар униб чика бошлаганда фосфорли угитлар­
ни узлаштиради. Фосфорли утитлар усимлик хужайраларида


модда алмашинувида иштирок этади, ферментлар ва органик 
бирикмаларнинг харакати фосфор билан тезлашади.
Фосфорни кузги бугдой найга тортиш, бошоклаш ва 
гуллаш фазаларида энг куп узлаштиради. Бурдой баргларида 
бинафша кизгиш чизиклар булса, у фосфорга мухтож экан- 
лигини билдиради, албагта озикдантириши керак, мабода 
тупрокда фосфор етишмас экан усимлик азотли угитларни 
хам узлаштира олмайди. Кузги бущой тупрокда эримай ко- 
либ колган фосфорли бирикмаларни узлаштира олмайди. 
Экиш билан бирга экишдан олдин ва эрта бахорда гула- 
гунча икки марта озикдантирилади.
Калий кузги буБдойда фотосинтез жараёнининг бори- 
шини, углевод ва оксил алмашинувини яхшиловчи модда 
\исобланади. Калий етишмаса майсалар касаликларга тез 
чалинади, чунки хужайрада оксилларнинг парчаланиши тез- 
ланади. Калий етишмаган пайтда Кузги бурдой майсалари- 
нинг четлари кунгир рангга киради ва барг уртасида кунгир 
доглар иайдо булади.
Майсалар калийни униб чикканидан гуллагунга куп 
микдорда узлаштиради, калийга булган асосий талаб найга 
тортиш, гуллаш фазаларида кузатилади.
Демак хар бир макроугитни бир-бири билан алмашлаб 
булмайди, лекин улар бир-бирисиз хам тулик фойда Бер- 
майди. Микроутитларни хам албатта кузги бурдойга бериш 
лозим шундагина энг юкори хосилни олиш мумкин.

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish