Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

хУж а йралар 
бир-бирига яцинлашади, 
улар орасида цитоплазматик куприкча хосил булади. Куприк- 
нинг хосил булиши F омил (анг fertility — серпуштлик) ёрда­
мида назорат килинади. Бу омил жинсий тукчалар (sex—pili) 
хосил б^лишига жавоб бсрувчп гснларии саклайди. Донор ва 
зифасини фа^ат F омилинн сахловчи 
хУжа
1
ФалаРгнна 
бажа- 
риши мумкин. Реципиент хужайралар бундай омилдан махрум. 
Хужайралар чатишганда F омил донор хужайрадан реципи- 
ентга утади. Реципиент F омилни цабул цилгач узи донор (F + ) 
булиб келади.
7-ж а д 
б
 а л
Микроорганизмларнинг узгарувчанлиги
Модификацион узгаРУвНанлик насл-
дан-наслга утмайди (турланнш)
Мутацион узгарувчанлик 
наслдан-
наслга утади.
Морфологик
Мутация
Культурал
Генотипик рекомбинация
Биокимёвий
Трансформация
Трансдукция
Конъюгация
www.ziyouz.com kutubxonasi


Конъюгация жараёнини механик усулда — цайнатиш ёр- 
ламида узиш мумкин. Бундай холларда реципиент узидаги 
ДНК маълумотларни тулиц ололмайди.
Генетик маълумотларнинг конъюгация усулида узатилишн 
энтеробактерияларда яхши урганилган.
Конъюгация жараёни бонща рекомбинация турлари сингари 
бир турдаги бактериялар орасидагина эмас, балки турли хил 
бактериялар орасида хам бориши мумкин. Бундай холдарга 
рекомбинация турлари орасидаги рекомбинация дейилади.
ПЛАЗМИДАЛАР
Плазмидалар — бу бактерия хужайрасининг унча катта 
булмаган хромосомадан тацщаридаги ДНК молекуласи. Улар 
цитоплазмада жойлашган ва дойра тузилишига эга. Плазми­
далар бир канча генлар саклайди, улар ДНК хужайрасида уч- 
райдиган генларга царамасдан мустацил равишда учрайди.
Плазмидаларнинг асосий белгиларидан мустацил равишда 
генларнинг янгиланишига хизмат килишидир. Улар бир хужай­
радан бошца хужайрага утиши ва ташци мухитдан узларига 
янги генларни цабул цилиши мумкин.
Профаглар — лизоген хужайраларда наслдан-наслга уза- 
тилади ва цатор узгаришларни келтириб чицаради, масалан,
— токсин хосил килиш хоссасини.
F—омил алохида жойлашган ва конъюгация жараёнида 
иштирок этади.
R —омил—хужайрага доривор махсулотларга чидамлиликни 
оширишни узатади (R—омилни биринчи булиб ичак таёцчаси- 
да, сунг шигеллаларда ажратиб олинган). Текширишлар шуни 
курсатдики, R —омиллар хужайрадан ажралиб чициши мумкин. 
бу плазмидаларга хосдир. R-омил туригина турлар орасидаги 
ва хатто авлодлар орасида трансмиссив хоссага эга бу атипик 
штаммларга ташхис цуйишда цийинчиликлар тугдириши мум­
кин.
Бактериоциноген омиллар (col—омил), биринчи булиб ичак 
таёцчасида (Е. coli) аницланди, шунинг учун у колицин деб 
номланди. Кейинчалик бошца бактерияларда — вабо вибрио- 
ни—вибриоцинлар, стафилококкларда — стафилоцинлар ва 
бош^аларда аницланди.
COl 
омил — бу плазмиданинг кичик алохидалилигидир.
У оксил моддалар синтезини бузади. К>0НД°ш ё*ки шу турдаги 
бактериялар улимига сабаб булади. Бактериоцинлар узига мос 
Хужайра юзасига ёпишади ва метаболизмни бузади, бу хужай- 
рани нобуд цилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish