Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


S —шаклли колониялар маълум шароитда  R—



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

S
шаклли колониялар маълум шароитда 
R—
шакл­
ли колонияларга айланади, лекин R—шаклли колонияларникг 
S—шаклга утиши жуда циннн кечади.
Диссоциация цатор бактерияларда — куйдирги, тоун ва 
бошка кузратувчиларда кузатилади.
S-BA R-UJAKJ1J1И КОЛОНИЯЛАР
S-шаклли 
R-шаклли
— колониялар силлик, ялти- 
рок, буртиб 
чищан
тугри ша­
клли, чети текис.
— шурвада бир хилда лойца- 
ланиб усади.
— ^аракатчан бактерияларда 
хивчинлар бор.
— капсула .\осил циладиган 
бактерияда капсуласи бор.
— биокимёвий жихатдан фаол.
— патоген хоссага эга.
— касалликнинг уткир даври- 
да ^осил булади.
— колониялар хира, буруш­
ган, четлари радир-будур, но- 
турри шаклли.
— шурвада чукма ,%осил ки­
либ усади.
— ^аракатчан бактерияларда 
хивчини булмаслиги мумкин.
— капсуласи йук*
— биокимёвий жихатдан 
кам фаол.
— купгина бактериялар касал­
лик турдирмайди.
— касалликнинг сурункали 
даврида 
\осил
булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Касаллик турдирувчи бактериялар купинча S—шаклида бу­
лади. Сил, куйдирги, тоун цузратувчилари бундан доли, улар- 
иинг R —шакллари касаллик турдиради.
Бактерия хужайрасида юзага келадиган узгаришлар моди- 
фикацион узгарувчанликда наслдаи-наслга утмай, мутацион уз- 
гарувчанликда наслдан-наслга утган булиши мумкин.
МОДИФИКАЦИОН УЗГАРУВЧАНЛИК
Микроорганизмларда узгарувчанлик уларнинг яшаётган но- 
Кулай шароитларига жавоб бериши натижасида досил булади. 
(7-жадвал). Бу ташци таъсир кучига мосланиш реакциясидир. 
Дужайрада досил буладиган узгаришлар наслдан-наслга утма* 
гани сабабли мутацион узгарувчанлик кузатилмайди, цулан 
шароит тикланганда досил булган узгаришлар йудолади. Узга­
рувчанлик микроорганизмларнинг турли хил морфологик, куль­
турал, биокимёвий ва бошца хоссаларига таъсир этиши мумкин.
Морфологик узгарувчанлик бактериянинг катталиги 
ва 
шакли узгариши билан намоён булади. Масалан, озица мудот- 
га пенициллин цушилганда айрим бактерияларнинг ^ужайра- 
лари узунлашади. Озица мухитида кальций тузи концентрация- 
сн етишмаслиги сабабли куйдирги таёцчасининг спора досил 
цилиши тезлашади. Кальций тузи концентрациясининг купайи­
ши унинг спора досил цилишини йудотади. Бактерияларнинг бир 
озица мухитида узоц вацт устирилиши, улар .^аёти давомида 
ишлаб чиццан моддаларининг тупланиши ва таъсир этиши на­
тижасида полиморфизмни юзага келтиради.
Культурал узгариш — озица му^ит таркиби узгарганда 
бактериянинг культурал хоссалари узгаради. Масалан, стафи­
лококк кислород етишмаслигидан пигмент досил цилиш хос­
сасини йудотади. Муъжизакор таёцчалар хона дороратида рав- 
шан цизил пигмент хосил цилади, лекин 37°С да пигмент досил 
килиш хоссаси йудолади ва бошцалар.
Биокимёвий турланиш — дор бир бактерия маълум фер­
ментлар йириндисига эга, бу ферментлар йириндиси туфайли 
озица моддаларни ^азм цилади. Улар маълум 
о з щ
му^итлар- 
дагина ишлаб чицилади ва генотипларда аницланган.
Бактерияларнинг доёт фаолияти давомида барча генлар 
иштирок этмайди, асосан мос фермент синтезида иштирок эта- 
диган генларгина иштирок этади.
Бактериялар генида домма вацт адаптив ферментлар иш­
лаб чицарилишини аншуювчи генлар мавжуд. Масалан, ичак 
таёцчаси лактоза углеводини сацламайдиган мухитга экилган- 
да лактоза ферментини ишлаб чицармайди, агар уни лактоза 
углеводи сацлайдиган мухитга экилса, бу ферментни ишлаб чи- 
царади. Адаптив ферментлар маълум яшаш шароитига мосла- 
нишга имкон беради.
Шундай цилиб, узгарувчанлик — бу микроорганизмларнинг
www.ziyouz.com kutubxonasi


ташци мухит омиллари узгарган шароитда уларни усиб ва 
6f-
линиб купайишига имконият яратадиган хоссасидир. Хосил кил- 
ган хусусиятлари наслдан-наслга утмайди, шунинг учун улар 
эволюцияда роль уйнамайди, аммо микробларнинг тирик коли- 
шига имконият яратади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish