Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

ИНФЕКЦИОН ЖАРАЕННИНГ ШАКЛЛАРИ
1\узгатувчининг организмга кириш йулига цараб 
экзоген
ва 
эндоген
инфекциялар тафовут этилади.
Э кз о ген 
и н ф е к ц и я — организмга таш^и 
мухитдан 
цузгатувчи тушиши натижасида юзага келадиган инфекциядир.
Э н д о г е н и н ф е к ц и я (аутоинфекция) организмнинг узи- 
Даги микроорганизмлар таъсирида юзага келадиган инфекция­
дир.
Бундай цузгатувчи организмга керакли флора таркибида уч­
райди. Улар организмнинг химоя хоссаси сусайганда касаллик 
келиб чи^иш сабабчиси булиб хисобланадилар.
Касалликнинг кечиш муддатига кура уткир ва сурункали 
инфекцияларга булинади. Уткир инфекция хиСКа 
вакт (бир
www.ziyouz.com kutubxonasi


хафтадан бир ойгача) давом этиши билан характерланади: 
Масалан, грипп, кизамик, вабо, ич терлама ва б.
Сурункали инфекция узок вакт (ойлаб, йиллаб) давом эта­
ди. Масалан, безгак, захм, сил, бруцеллёз, лепра ва б.
Агар инфекция бир турдаги микроорганизм таъсирида ке­
либ чикса, моноинфекция дейилади. Организмга бир вацтнинг 
узида 2—3 хил микроб ю^иши натижасида келиб чи^адиган 
инфекцияга аралаш инфекция дейилади.
Асосий касалликка (масалан, гриппга) цушимча бошка ин­
фекция кузратувчиси юкиши (масалан, стафилококк ёки стреп­
тококк) натижасида юзага келадиган инфекцияга иккиламчи ин­
фекция дейилади.
Бирор инфекцияни бошдан кечирган киши шу касалликнинг 
такрор юкиши натижасида яна уша инфекция билан касаллан- 
са, реинфекция дейилади, масалан, сарамас, сузак ва б.
Рецидив — организмда цолган кУзратУвчилаР ^исобидан 
касаллик белгиларининг кайтарилишидир (масалан, кайтала- 
ма тиф, безгак ва б), бунда организмга кайтадан кузратувчи туш- 
майди.
Бирламчи инфекция тугагунча шу инфекцияни кУзратган 
микроб тури такрор юкса суперинфекция дейилади, масалан, 
безгак.
Айрим инфекцион касаллнклар яширин, касаллик белгила- 
рисиз утиши мумкин. Инфекциянинг бундай тури латент инфек­
ция дейилади, масалан, сил касаллиги белгисиз утади.
Касалликнинг яна бир белгисиз утадиган тури микроб та- 
шувчилик хисобланади. Бу касалликдан сунг клиник т^залиш 
даври бошланади, касалланиб утгач организмда 
кУз р а т Ув ч и л а р
колади ва ташки мухитга чикарилади. Масалан, ич терлама, 
дизентерия таёкчаларини ташувчилар. Айрим холларда микроб 
ташувчи бемор ёки патоген микроблар касаллик ташувчилар 
билан контактда булганда 
с о р л о м
одамларда ^ам юзага кели­
ши мумкин.
Организмда кузратувчининг жойлашишига кура куиидари- 
ларга булинади: Инфекция учоги — микроблар ма^аллий жой­
лашади, бу жойдан тапжарига таркалмайди. Масалан, ангина,
фурункулёз ва б.
Умумлашган (таркалган) — микробнинг агрессив кучи ор- 
ганизмнинг химоя механизмини енгиб, 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish